Delo

256 Д Е Л 0 стири отргли од остале му браће, те га одродили, одвојили, завели, иодјармили и заслијепили, те од њега начинили маљ за душхманске мишице.“

Бистрина, истина и наука, које провијавају из овога чланка у оној политичкој ватри не помогоше ништа. Били су узалудни и најоснованији разлози, кад су вјерска мржња и политичке страсти заступиле све остало. Хрватска штампа ишлајетолико далеко, да је чак приморске Србе корила вјерском несношљивошћу и вјерским фанатизмом. Говорила је православним Србима, да они развијају вјерски рат. Српски Глас нпје могао, а да не одбије такве нападаје. У чланку Будите барем искрени, у 41. броју год. 1895. рекао је: „Ми смо се нашли у неприлици, као никада до сада. С једне стране државно одвјетништво секвестрирало нам је доппс, у коме се говори о сједињењу цркава, о интању, дакле, које ми нијесмо никада потицали, и у њему се само узгред спомињало име унијатског бискупа у Крижевцима, а с друге навалили наши противницн са читавом гужвом нпокризија, прпдјевајући нама властпте своје мане. Ми глупи фапатици, немирњаци, ваљда још и бунтовници. Сад одговарати и неодговарати могло би бнти све једно. У том тешком положају ми ћемо поклонити главу, тражити извину, проситп мнлост. А шта друго да раднмо, кад смо ми кривци? Наши су противници милостиви и великодушии, они су прави шљедбеници еванђелија и морају нам нроститн. То је дакле ђаволски, паклени посао, па уједно пред свијетом срамотан, јер за народ убитачан, кад се у народ, већ толико несретан, уноси вјерски рат. „Нека нам простп први Обзор, који нас највише задпркива. Ми смо иогријешпли, што смо из њега пренијели вијест, у своје вријеме, да је нови упијатски бискуп уађарски пјесник п уредник неког мађарског листа. Ми смо били луди, што нијесмо зпали, да ће га Обзор назватп хрватскијем владнком. Јер то је онда са свијем нешто друго. А луд као и манит. Нека нам просте и остали сви редом хрватски листови, особито Црвена Хрватска, што смо мн овај нут погазилн тако очито свој програм. Јер по нашем програму, Срби могу бити и католици, и мухамедапци, и јевреји, и уннјати дакле, а кад тамо, ми донесосмо неке дописе, којн вријеђају уннјате. Ми једно говоримо, а друго творимо. Али опраштање овдје може битн