Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 257 најлакше, јер је доказана наша неискреност, а искреност хрватске штампе. Она у добитку а, миу штети. Њој he се вјеровати. „Него, ако нам се опрости, ми ћемо изнијети још једну молбу, која се такође не смије одбити. Јасно је и доказано је, да смо ми незналице и заслијепљеници. А у дјела милости душевне спада поука незналица, као и у врсту другијех богољубнијех дјела нахрана гладнијех. Ми смо уврстнли у своју луду главу: да је вјерски раздор био главни узрок наше опће народне несреће. Ми пак нијесмо уврстили у главу, него нам историја каже, како је размирице вјерске међу рођеном браћом пратило крвопролиће. Мухамеданци и хришћани обадвију цркава клали су се као крвници, и ако су једне крви и језика били, а да вам не спомињемо нама ближе раздоре и клања, јер сте ви наши противници врло изображени, па сте с тога врло осјетљиви и боли вас, кад вам се истина каже. По свему томе, ми смо, а по својој глави, дошли до мишљења, да поштени људи, били Срби или Хрватп, па евентуалпо и Нијемци и Мађари, који се међу нама нађу и на нашу судбину могу имати уплива, не смију потицати вјерског питања. „Шта ви на то кажете, лијепи и мудри противници наши? Ви нам лијепо одговарате, пахчетни као што сте. У молитвама се Богу препоручује јединство вјера; у еванђељу се нрориче једно стадо и један пастир; па најпослије треба да ирестане овај раздор. Тако ви говорите, а ко би вас могао надговорити? Него, ако се у молитвама спомиње јединство, сваки га замишља на свој начин. Свак жели једнога пастира из свог стада. Преноеећи ове замишљаје у дјела, таман се ствара раздор, који фактично не постоји више. Јер што је одијељено, одијељено је. Свакако то питање нека расправљају папе и кардиналп с једне стране, патријарси, митрополити и владике с друге стране. Што они утврде, ми ћемо свјетовњаци бегенисати. Али нико не смије на своју руку започињати агитацпје и тпм кварити носла. „Ми мислимо, да главе црквене неће доћи до споразума. За сједињење цркава није вријеме згодно. Али тијем се веће зло ради, што се по појединим крајевима прпје времена потичу незрела питања. А нас највише боли, што су ти крајеви близу нас. Кина је пространа. У њој има педесет пута више душа него ли свијех Срба и Бугара заједно и још се не крсте никаквијем крстом. Па најпослије, у томе су стању и наша рођена браћа мухамеданци на Балканском Полуострву. Они су Дело књ. 45. 17