Delo

258 Д Е Л 0 крв наше крви. Кад ви сад од правоелавнијех тражите внше од заједничког крста и еванђеља, шта ћете од њих тражити, који се клањају без крста и вјерују само у коран? Одговорите на то питање, да видимо ми и они: ко им је искренији пријатељ. Кад облијећете око православнијех митрополита, шта сте спремили за мухамеданске свештенике и првосвештенике ? То исто, ако их волпте, као што волите браћу православну, или, ако им то исто не спремате, ви их мрзите и не сматрате их својом браћом. „Него, вп сад градите друго лнце и кажете нам, како се ми варамо или намјерно варамо друге и дражимо страсти. Нама се причнња, да ви започињете вјерску акцнју. Вн ништа друго не тражите, већ слободу вјере, како би сваки бискуп и владир;а могао похађати слободно своје стадо... Или ваљда неће бити ни то. Што смо ми читали, заиста смо читали у хрватскијем новинама. Ми овдје не преносимо, колико је вијести нзашло у пошљедње доба о вјерској акцији и каквијем их задовољством прати хрватска штампа. Али то је било све за шалу. И оне вијести, и оне окружнице и оно остало, што је запремило коју колону хрватскијех новпна, а ми спомињати не смијемо, то су биле штампарске иогрјешке!... „Започињући овај чланак написасмо му наслов: будите искрени! У томе часу ми смо заиста били врло нанвни.“ Док су се овако привремено рашчишћавала наша ситна иитања, у којима је било и крупних прста, нијесу се заборављала ни српска животна питања. Босна и Херцеговипа биле су непрестано на дневном реду. Српске и хрватске повине онога доба пуне су чланака, дописа, извјештаја и полемика о Босни и Херцеговини. Штампа слободне Србије и слободне Црне Горе не може се понијети, да је свој глас подизала за Босну и Херцеговину, како је то радила неслободна српска штампа у Аустро-Угарској. II у Београду и на Цетињу имали су, ваљда, пречег и важнијег посла. Спутан својим ситничарскњч питањима, штампа Србпје и Црне Горе заборављала је Босну н Херцеговину. Аустри.јско-хрватска пропаганда радила је већ у велпко ио Босни и Херцеговини. Успјевала је особито код католика, а хватала је по м^ло и мухамедаеце. Послије седамнаест година окунацпје и рада хрватске пропаганде могла се утврдити чињеннца, да су сви католици по Босни н Херцеговини постали Хрвати, а и понеки мухамеданци. 0 Хрватству Босне и Херце-