Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 259 говине писало се у то доба, као о нечем природном. 0 Српству њиховом причало се друкчије. Загребачки Обзор водио је коло у томе. Његови чланци и извјештаји, тобож из Босне и Херцеговине, бнли су надахнути тим духом. Тражила се на сав глас анексија Хрватској. Један од најинтересантнијих таквих извештаја тобож из Босне а писан у Загребу, штамнан је у 57. броју Обзора године 1895. У том извештају вели се од ријечи до ријечи: „Ненаравну политику, коју данас тјера дипломација тројног савеза на једној страни, а на другој Русија и њој склоне државе ми амо понајвише осјећамо. Вјечита окупација те окупација дозлогрдила свакому. Нијесмо знали, да смо толико згријешили пред Богом и пред свијетом. лУ колико знамо у повјести је врло риједак случај, да бп заузета земља била по седамнаест година, а Бог зна још колико ће бити — Occnpatlonsgebiet“. Ако нас знак времена и околност не вара, чпни нам се, да Аустро-Угарска врло фино, да не речемо лукаво, гледа забашурити ствар, па да пређе преко тог питања, такнувши га се и не такнувши, те попут делфијског пророштва даје нам одговоре, које може свако, како хоће, тумачнти. „Кад се оно у прошлој години у делегацијама почело говорити и о Босни, онда је министар вањских посала свечано изјавио, да се данас не намјерава ништа друго гледе Босне промнјеннти, него да и од сада остаје ,,Occupationsgebiet“. Врло нас је тај одговор растужио. Дакле, још ништа не намерава, а од намјера до чина врло је велик корак! Ми добро знамо, да је министар ону и онакву изјаву дао само да се чује urbi et orbi, дакле п — Русија, што мисли Аустро-Угарска гледе Босне. Боје се, да не би Русија била повријеђена, ако би се рекло: Босна ће се спојити већ с Аустро-Угарском, јер да та земља по праву, по историји припада Хрватској, дакле Аустро-Угарској. „Русија у том случају не би могла бити никако повријеђена, јер ако љуби истину, ако штује исторпју, нашла би, да су Босна и Херцеговпна чест хрватске краљевине, па да no праву, на које је и сам наш краљ пристао, имају се ове покрајине спојпти опет с матером земљом. Ако би се исказала противна овој анексији, онда нам је очито, да онај још увијек мисли на балкански Пијемонт, на младу Краљевину — Србију, те би се можда у том погледу и изја17 *