Delo

260 Д Е Л 0 вила, да се жаца од приговора, да Србија не зна ни сама собом да унравља, а камо ли да још и Босну добије. „Ну докле Аусто-Угарска на уста свога министра вањских посала, а да угоди Русији, дотле ми све теже и теже подносимо неизвјесно стање окупације. Мисли ли Аустро-Угарска на концу конца анектирати Босну, то би јој најбоље било накану извести одмах, те да тако пререже чвор, који*ми највише осјећамо. Успротиви ли се Русија тој анексији, треба' јој показати, да то народ сам хоће и жели; не узвјерује ли, нека пнта. Аустрија једном мора или нас анектирати или на времена пустити. И у овом случају Србија би остала кратких рукава; јер ми добро знамо, што је Србија све радила од наше браће од ослобођења, па све до недавно. Добро знамо, како су им имања, добра, све и сва отета; добро знамо, како су мучена, злостављана наша браћа, док се бијегом не спасоше и за увјек не оставише дом и домовину; добро знамо, да Србија љуби и штује само православље, те што није одгајено у православљу, то није вриједно ни да жнви. Примјер: покољ мухамедоваца у Србији прије 30 година; примјер: прогањање данданас католицизма у Србији. Све нас то учи, да од таквог савезннка, од такве државе окренемо леђа и на увјек јој кажемо: „с Богом.“ „Срби нека једном за увијек упамте, да би ми сами, кад бн нас по којој несрећи хтјели спојити са Србијом неки могућници, — борили се на смрт и живот, борили се до задњекапикрви, само да такав рачуннебимогаоуспјети, а нити нровести се. Узнада ли се Србцја, да бп она лако с нама обрачунала, вара се. Аустро-Угарска могла би сад мирне душе и чисте савјести почети радити око анектпрања, и то уз највеће одушевљење народа, на највеће задовољство народа; те у том би се случају показала врло и врло симпатична и доброчинитељица нас амо индиферентних, нас амо који смо још увијек ни на небу ни на земљи, а она: vox populi, vox dei, не би имала бољег прнмјера у историји. „Мп као Словени штујемо и онако добро желимо Русији, али и Русија требало би да је већ нас ради промијенила нлн да промијени данашњу политику, те да управо она сама не даје узрока, да ми амо толико само ради ње трпимо и трпити морамо у својој кући, н на свом дому. Нас весели неизмјерно, кад се Русија, најмоћнија држава европска, нас cjeha и нас штити, али још би нас више веселило, кад би се она престала