Delo

80 Д Е Л 0 — Тхе! Пало јој и то на ум! — промрмља Машковски, коме ,је већ било досадило дуго седење. — Да се не журпте кући графе? — упита га. — Болесне су ми три кобиле. — А ја бпх тако желела да још останем с Леоном! шану Иза гледајућн молећиво час у .једног час у другог. Кнез се окрете зету: — Ако немаш нншта против, моћи ће н холшанскп коњи вратити Пзу. — Добрн су коњп... само су мало остарелн! — промрмља он. — Они су ме често возили! Ја вас молим да ме оставпте .још овде. Леон ће ме довести у Забуже. — Само да не буде доцкан, јер ће се мати наљутити на мене, а, после тога деца су болесна н треба да читају вечење молнтве. Све бн то пало мени на врат. — Ја ћу доћп на време, још за ручак — одговори Иза. Затнм му приђе н нежно га погледа у очи, тако да се Машковски збунио, поруменио; окрете се на лево и на десно. незграино се наже к њој н пољуби је у само ухо. — Опрости нам, кнеже, мати нам ннкад не допушта да се љубимо у салону. Велн да нпје прнстојно. А ја мислнм да је глупо забрањнватн. Леон је ћутао н био је врло блед. Мислио је, можда. да му је и такво љубљење ускраћено. Мале после остали су сами он и Пза, и били су врло збуњенп. Онн нису жнвелн као брат и сестра, није међу њима било братског поверења, ннсу ,се готово ни нознавалн. Али је Пза нмала осетљнво женско срце, пуно нежностн и, можда, тужног искуства, срце које би тако радо туђе болове саосетило п саслушало. Она је осећала, да овог човека убија ћутање и скривеност, да ће му бити лакше, ако збаци вео са својпх нанавнка п постане човек. Није наваљивала да јој се поверн. Села је близу до њега, п почела се распитивати шта чита, шта мисли радити, хоће ли путовати. Улазила је постепено у дубину његове душе. Својпм гласом и разговором о стварпма равнодушним она се трудила да га умирп п задахне поверљивошћу. Затим је почела да прича о себи, о детпњству, о науци, о првнм утисцима које ,је добила у свету. Била је сањалица, одушевљавала се свачнм, волела све, веровала свакоме.