Delo

П Л А В II 81 Затим се нагла к њему н додпрујући нежно својом лепом главом лице његово, говорила је са извесном двоумицом и бојажљивошћу. — Тебе сам у целој породицп највише волела. Волела сам те, и ако те нисам познавала, а сад те волпм јер те познајем. Ти си за мене био тако племеннт, Леоне! Кнез јој узе руку и, ћутећи, пољуби. Охрабрена тиме, она му се загледа у лице очима, пунпм искрених суза. — Сањала сам увек, да ћемо се некад разумети и бити ирави брат и сестра. Леон је прекиде. — Пзо ја сам био рђав брат. Онда, кад си се устезала да се удаш, требало је да те узмем у заштиту. Ја сам био право ништавило! — II мени је онда било мало жао на тебе, али, за кратко време. РСад сам се обазрела по свету и људима, ја сам разумела да ме је граф сп^сао од сто пута горега удеса. Среће нема нигде, а могла сам тако проћи, да чак не бих била у стању другпма никакво добро да учиним! Може бити да се десило оно што је најбоље. Сад сам већ потпуно мирна! Она ућута, обузета - својим осећањем, а кнез је подпгао очи к њој и слушао као ба.јку.. То створење тако дивно, тако слатко и мило, одрасло је у овој тужној Холши, под надзором матере деспотице; он је с њом говорио и није је знао; и потребна је била несрећа обоје њих па да се зближе и разумеју најближи по крви, а, можда и по души... Он је у овом моменту осећао неки пријатан мир и ганутост, а у исти мах и прекоре; да је онда био за њу, као сад за себе одлучан, не би плакале ове лепе очи, и не би дрхтао овај сребрнп глас. Сам је пристао да, по жељи материној, већу важност прида формалностима, да жртвује своје дужности. — Нзо — рече благо — свакако ја сам крив, и осећао бих се срећним, кад бих могао да тп што учиним по вољи. — Можеш! — рече Иза, бивајући све храбри.ја. — Сматрај ме за сестру, за рођену своју душу! Леон устаде и клече пред њом. — Хвала ти, Пзо! — рече узбуђено. Она га загрли и прптиште на груди. Ућуташе, као да им је овај свечани тренутак одузео храброст. А може бити да их Дело књ. 44. б