Delo

П Л А В II 85 Сад га је тек разумела и позпала. Он је волео нежно као што женскиње воли,. и изабрана девојка морала је бити и сувише лепа и сувише нежна, кад никад ничим није увредила његова нежна осећања, кад је све досад умела да сачува своју слику у души његовој чистом и недпрнутом. Разумела је сад Иза и то, да је мешање самовољне и безобзирне матере у ову ствар унизило његов понос и достојанство, учинпло љубав његову не само потребом младога срца, већ и дужношћу части. Он се сад бесвесно слено држао своје љубави и она је једина сада жпвела у њему. Није могао да опрости матери за њено понашање, али ни себи за некадашњу слабост; осећао се обвезан, али није био довољно јак да ту обавезу испуни жртвујући све аристократске погледе. Одржао је реч: није хтео да доведе у Холшу ниједну другу жену, а кад би помислио на ону, изабрану, задрхтао би и осетио слабост. Иза је мислила да ће га можда прилике приморати, иначе сам Себе неће моћи победнти. Он није ништа говорио о будућности, није имао никаквих циљева ни намера; живео је као старац само у успоменама и причао јој о догађајима од неколико месеци с таком тачношћу као да је то бно читав његов живот, а пре и после тога, као да није било ништа достојнс спомена и памћења. Неосетно су пролазили сати и тек глас звона на вечерњу молитву подсетио пх је да је време повратку. Леон ућута, и уплаши се од своје искрености, и бојажљиво иогледа у сестру. А она га нежно загрли и дуго задржа у загрљају. — Својим поверењем ти си. ми предао све благо своје, Леоне. Је ли да га нећеш узети натраг, и да ћеш ми допуститп да увек осећам и патим заједно с тобом — молила га је као за милост. — Ја теволим, Изо, само жалим штосам тепознао тако касно! Сиђоше, затим, са развалина и наједанпут окретоше разговор о обичним стварима, али врло весели због братског савеза, сматрајући се за старе пријатеље. После закуске пред само вече, Леон посадп Пзу у кола и сам седе до ње. Путовалн су растужени што ће се тако брзо растати. На граннци између Холше н Забужа, при пролазу кроз неко село. Пза се мало развесели. — Примећујеш лп овде нешто особито? — упита Леона.