Delo

88 Д Е Л 0 — Не умем ти pehn. ја сам прост за те ствари... Хоћеиг у кола? — Човек изгледа у том сандуку као гуска у кавезу. Нп на ум ми није пало. „Fife o'clock“ he ме однети! Не могу да подносим федере на колима. II касао је покрај врата на колнма. Beh се био почео спуштати мрак, кад су стигли кући. Леон се устезао, налазећи да је касно за посету; али га је Магаковски надвикао, а Иза повукла за собом у салон. Стара га је графица примила хладно, али учтиво. Мало после бнлп су позвани на вечеру. На прагу од трапезарије Леон се запрепасти кад виде колико је дуг сто и како је постављен. Није разумевао где су толики гости. Тек што седоше, а сала поче да се пуни. Ти су гости били — прота. весео 'старчић, младп и живи лекар, учитељ у занатлнској школи, човек са грубим од рада рукама и главом мислпоца, пуномоћник графов, излапели правник, неколико женскиња, постарнјих и озбиљних. помоћнпца графичиних, и на послетку бркати шљахтић, настојник Забужа. Прота очита молитву и сви седоше за један сто. Леону се учинило да сања натриархалпа времена. Испочетка му је било досадно ово шарено друштво; ocehao се овде туђин, и ћутећи, разгледао по соби и слушао. Пза је отпочела разговор с лекаром; затпм се умеша и прота, иа опда и адвокат и кад су доносили друго јело разговарали су сви, уздржавајући се у гласу и кретању. али смело и слободко. Иза је бпрала предмете ирпступачне и занимљиве, лекар је причао епнзоде нз своје струке, прота се добродушно шалио; најређе су се јављали учитељ заната и настојник, чији се груби глас узалуд трудио да постане приступачнији. Машковскп [се преппрао са правником, а стара се графица усиљавала да буде учтпва. Прп крају јела мећ је била живахност обузела све, уништнла разлику сталежа п савремене хијерархије. Само је Леон ћутао — заглушен оваквим пиром. Гледао је на веселу Пзу, на задовољног Машковског и на срећну стару графицу — и нпје могао да разуме како могу да живе и каквог има смисла н какву прнјатност то нечувено скупљање потчпњеннх простака у једно друштво и за један сто? Наравно примедбе није чпнио, ннти се ншчуђавао, већ је само дубоко жалио Пзу, што може да ужнва у таквој средини. Отишао је одмах после вечере. избегавајући свакп разговор