Delo

90 Д Е Л 0 впстп, као лену музику. У својој машти није смео чак нн да јој погледа у лице, нн да јој име изговори; само је непрестано понављао у себи да ју је узео из кнежевске породнце, да је једнака краљевима, да има дванут више предака него он! На једанпут те лепе снове његове поплашише потмула лупа и потрес. Он се исправи и отвори очи. Кола су већ била нод сводом у руинама. II тада Леон иоследњн нут внде своје сањарије — и лице жене — кнегиње. Није водила порекло од краљева, нити од магната и није му доносила у кућу славу и с.јај: палата је била пуста, у место зависти — непоштовање и презирање, у место славе — понижење. Нпје била кнегиња била је само предмет његове љубави — била је само његова жена и свет се само наругао његовој заслепљености и лудовању. Кола стадоше пред ходником замка. Кнеза нико не поздравн нити дочека; у том огромном двору бно је потпуно сам. Пролазио је поред читавог реда дивних сала, које су застрашавале својом празнином; алн н поред тога на једну тренутну помнсао о покушају сам одговори полугласно: — Не — ннкада — ннпошто! Нећу успетп. VIIVII Усамљеност рђаво утиче. Опкољен самоћом са свнх страна кнез Леон се упропашћавао и дпвљао. Неколнко је пута походио сестру па је престао. II понос његов ни.је могао да подноси увредљиву номнсао да су Машковскн, одржавајући с њим везе, чинили му као милостињу; није могао да-нодноси свој лажни положај према Проњскима, који су обилазили Набуже да само њега не сусретну. Понос му је одузнмао саи п слободу мншљења. Тншнна у Холшн, кад се уиоредп са негдашњим сјајем, била му је вео.ча несносна, а да оставп ову празну кућу нпје хтео, бојећи се да. у свету не сретне нознанпке н из очнју њихових не прочпта подругљнву иресуду. Нико га нпје иоходпо. Једном само још у иочетку, кад се вратпо из Забужа, дознао је од нрофесора да је долазпо Гжпмала. Шта је хтео, старац није умео да каже, а Леону је бпло мило што тог нрнјатеља није впдео. Осећао је, да би му нризнао сво}е јаде, а то му је забрањнвао понос и нехотпчно устезање да ма кога посвећује у своје нородичне стварп. Међутим, напољу је већ царовало лето. Са прозора свога