Delo

П Л А В II 91 кабинета Леон је гледао на дивно цвеће, на жбуње по парковима — и ништа није видео. Долазили су час дани досаде и самртннх мука, час -опет дани бескрајне раздражености и немира, када би задрхтао на најмањи шум, а ређе тренутци бесциљне љутине, које је проводио на састанцима с Бутнером. Тада је уништавао своје поданике, избацивао људе из службе, искаљивао свој јед на својимобвезницима, кињио криве и за најнезнатније кривице. Мало по мало почела се у ње.му рађати мисао о самоубиству, као спасењу и од физпчке и од моралне болести. Он је одбацивао — а она се повраћала. Као моријом притиснут и љут на самога себе, одговарао је тихим протестом душе: „Скандалом си почео да живиш — у скандалу трајеш дане — na и заврши скандалом!" •Једнога дана дође му на ум да, као случајно, нокуша то. Нареди да из Чартомља доведу кобилу, која је убила Алфреда, и пажљиво је прегледа. Као да је слична оној коју су употребили да убију Мазепу. Очи кнежеве засијаше страсно. Нареди да је оседлају. — Милостиви кнеже! —усуди се да каже Сила — она ће вам учинити неко зло. Допустите ми да је ја пробам. Кнез се осмехну, што тако дуго није чинио. — Ја, или први јашем, или никако и не јашем! — одговори. Преобуче се грозничаво и изиђе у ходнпк. Кобила је већ била спремна. Држао јеСила. Леон се зачуди. Није се кочила, нити је бацала чифте, изгледала је као глува, или болесна. Мало даље под копитама шарца Силиног скакале су варнице из калдрме. — Шта је то овој кобили? — упита кнез зачуђен. — Ухваћена је у ноге, милостиви кнеже! — одговорп Сила пружајући му узенгију. Леон ускочи у седло, кобила пође, али лагано, тресући неприродно главом. Уместо само убиством, кнез се заинтересова кобилом. Сигурно су је заменили, или нису разумелп његову наредбу. Он се окрете. Сила је касао за њнм. — Познајеш ли добро ову кобилу? — узвикну. — Нека би је ђаволи јахалп, а добри људи да је не знају! — одговори сила потмуло. — Дакле то је она иста? — Пста — изрод један.