Delo

94 Д Е Л 0 Он затресе главом, а она није наваљивала, да му не би чпнила непријатностн. Долазили су већ у Забуже. Машковски их је опазио из штале и још из далека почео да клима главом и да виче. Очевидно радовао се шураку. На први поглед примети Леон, да је између Пзе и мужа јој завладала већа хармонија. Иза је била слободнија и самосталнија; Машковски је био према жени • много пажљивији и у говору и у кретању, није говорио само о коњима, изгледао је озбиљнији. Кад Иза нзиђе, он одведе Леона у страну и притиште на груди што је игда могао. — Знаш, Леоне? Хвалати што имам оваку жену. Откуд је таква, ђаво би га знао! Тако ми части ја сам у њу заљубљен. Пмао сам тифус — чуо си? Али, кажем ти, да сам био момак, отишао бих на онај свет. Леоне, ти си тако болестан — ожени се. Тако ми части: жена, само кад би личила на Пзу, на графицу, могла би те снасти својим хукањем. Ту понова загрли шурака и окрете се за женом. — Мени је досадно без ње! — рече. — Долази у коњушницу, али на кратко време. јер је непрестано одазивљу. Знаш? коњиЈе већ познају; досадни су без ње. Не могу да је задржавам дуго, али шта ћу. Части ми, с њом идем н но школама и ка болесницима. Добио сам тифус, алн то није ништа! — и насмеја се весело н добродушно. — А што је интересантно, с матером се особито слаже. А ја у томе, части ми, нисам никако могао уснети! Поледа, затим, кроз нрозор. — Видиш, оно је „кастелан Машковски“. Знаш шта? Да се прођемо мало по обеду... у троје. Пристајеш ли? — Врло радо. Чини ми се, баш ми доводе коња. Он погледа. Није Сила водио, већ неки другн лакеј. Кад впде страно лице би му мало ненријатно. Овом се младпћу готово никад нпје обратио, у лице се његово није никад загледао, нпје опазио да се на њега није навикао као на намештај, чију потребу човек тек тада осећа кад га нестане. Слуга f ливреји, који јеСилу заменио, вршиојесвоје дужностп исто онако добро као и Сила, али је само кнеза дражио. Дражио га за све време док је обедовао, стојећи непомичан нза столице кнежеве, дражио кад је доводио коња за шетњу; дражио непрестано. Машковски, који је иначе пазио на све што се тиче коњарства, прнмети такође ту промену.