Delo

94 Д Е Л 0 — Ову да дам Глшпи? рече девојчица, показујући на посластицу од чоколаде. — Да, да, одговори он и помиловавши је још по рамену, он је пољуби у раздељак н у врат, и нусти је да иде. — Кола чекају, рече Матија. — А дошла јеиједнажена да нешто моли, додаде он. — Чека ли одавно? упита Степан Аркадијевнч. — Тако, око по сата. — Колико сам ти већ пута наређивао да одмах пријавиш. — Та треба вам ваљда дати мира да каву попијете, рече Матија опим пријатељско - набуситим тоном иа који се човек ннје могао срдити. — Пусти је брже, рече Облонски, мрштећи се од једа. Молитељка, госпођа Калинина, жена капетана друге класе, тражила је нешто што је било и глупо и немогућно, али Степан Аркадијевпч, по свом обичају, понуди је да седне, пажљиво, не упадајући јој у реч, саслуша је, и посаветова је потанко, како и па кога да се обрати, па чак јој жнво и смишљено, крупнпм, широким, ленпм и читким потезима пера написа и писамце да га нреда оном, ко бп јој могао помоћи. Опростивши се с капетаницом, Степаи Аркиднјевич узе шешир и заста, сећајући се да нпје шта заборавио. Он внде да ништа ннје заборавио, сем оно што је хтео да заборавп — заборавио је на своју жену. „Ах, да!“ Он обори главу и лепо лице његово покри сета. „Да ндем или да не идем?“ ииташе се оп у себи. И неки унутрашњи глас говорпо му је да не треба да иде, да је то само просто лагање, да се одиоси између њега и жене не могу поправити ни ностатн иоле бољи, јер нпје могућно учиннти да oua опет буде онако примамљива и да буди љубав у њему, или да он буде старац који више пе може љубити. Из свега тога није у овај мах могло изаћн ништа друго до фаличност и лаж, а лаж и фаличност беху противни његовој нрироди. „Па ипак, једанпут се мора; тек не може овако остати,“ рече он, храбрећи се. Он се испрси, извади цнгарету, заиалп је, новуче два-три дима, баци је у седефпу шкољку за пепео, брзим корацима нрође кроз салон и отвори друга врата која су нраво водила у спаваћу собу његове жене. С руског преводи (НаставпКе се) Љубица Атннасијевик.