Delo

ТУЋИНЦИ 0 СРБИЈИ II СРПСТВУ 157 све руске сплетке на Балкану. Прекинуо нас је Браћано, који у том тренутку уђе... „Што се тиче Русије — 24. октобра — Канцелар неће да изазива никакав рат, и нада се да ће бити могуће довести до измирења руских и аустриских интереса на Балкану. „Кад смо се после извесног времена опет састали — у Фридрихсруу 27. октобра — говорио је Кнез Бизмарк о МуктарПаши, којп је био дошао (9. октобра) да помоћу Канцеларовог утицаја заштити Турке од инглеских препада. Кнез је одбио свако међусобно устунање и саветовао је Муктару да се Турци због Мисира обрате на Француску. А ако им се изнесе Јерменско Питање, треба га одбити. Турчину је то јасно. 0 Гладстону Кнез вели да је говорник, али при том глупак... По њему би рат с Русијом, у коме би ми морали подржавати Аустрију, био несрећа, јер ми при томе не би могли ништа добити, чак ни ратну оштету. Уз то би тај рат довео, да би ми морали васпостављати Пољску до Дине и до Дњестра. Ми истина не би Пољаке побуњивали, али би ипак морали допустити Аустрији да једнога од својих кнежева прогласи краљем Пољске. А то би онет донело собом, да поново створи Тројецарски Савез против те краљевине... (341—344). „На путу — месеца 21. септембра 1886. — причао ми је Престолонаследник о бугарском кнезу. Руска влада је хтела овога оставити на његовом* положају. На његов брзојав биоје Влангали (Персов заступник) спремио прнстојан одговор и поднео га цару. Овај га ]е одбио и сам написао онај груби брзојав. Престолонаследник спори, да је кнез рекао неистину, додајући да је и Радовић (немачки посланик у Цариграду) радио против њега ревњпво. Престолонаследник је ту скоро говорио Бизмарку да би било добро да се балканске државе споразумеју како би спречили руску поплаву. То је Бизмарк спорио додајући да би на против била срећа кад би Русија заузела Цариград и Балканско Полуострво, пошто би на тај начин била ослабљена (393). „С обзиром на бугарско питање рече — Билов — Баден 18. октобра — да Руси сад већ не знају, како да изађу из фаталног положаја у који су доведенп незгодним упуствима, која је цар лично издао Каулбарсу. Бизмарк је предложио да се Русија споразуме с Аустријом у погледу једне граничне пруге од које би западни део остао иод утицајем последње докле би прва могла имати одрешене руке у источном. Али на ту мп-