Delo

164 Д Е Л 0 Али онај остали свет, што је позорно слушао разговор те двојице, даде право момку. Стадоше старији људи да жагоре и многи су опазили: не дамо да се наше крштено бикари. Неко рече да суду и није за тим, кад неће да се комишијум домучп до села. Пошто се неко вре.ме договараху, окрену полагашке по два но три, али на мало размака, Вукореповој кући Кад дођоше пред његову кућу изазваше га и стадоше му говорити како није по Божијем закону да иусти да му се од детета ради као с живином. „Не дај Лакане, већ ћемо ми твоје дете по адету и закону Божијему укопати“, рече старина Штрбац. Лакан пристане, позовне некоје у кућу и понуди их ракијом. „Баш ме је људи, болело у души“ говораше Лакан „где ће ми то дете бити затрпано ко какво пашче, пошто изврше чудо на њему. — „Хвала вам, из срца вам хвала што нисте запустили комшију у невољи.“ Договорише се ту да ће по ноћи закопати дете. „А шта ће се казати суду?“ — Опази један момак. „Поручити ћемо“ — рече старина Штрбац — „да је ље шина кад су је носили у Т

ц, пропала у један понор, јер се омакла нога носиоцима.“ Сви пристадоше на то и разиђоше се, пошто дадоше веру да о томе неће казати главару ни ронди ни абера. Кад су они баш почели били излазити, дођоше два рондара Лакановој кући а за њим главар. Овај свечаним гласом опомену Лакана како се треба покоравати власти, и ако ће му бити тешко што му се дешава, и рече му да спреми љешину у покров, јер ће сутрадан доћи два човека по њу да је препесу у Т...ц. По томе оде он и цела ронда да пију, у крчму, јер су оног јутра били ухватили двама тежацима, у забрањеном гају „по десет говеда“, а та два тежака, да их ронда не јави, платише, што је хтела. Захори се крчма од ојкања пјаних рондара. Који тежак, пролазећи туда, уздахнуо би и промислио како његову крваву муку разносе докогваци, а он, и гладап и бос, гледа.