Delo

ИЗГУБЉЕНА ЉЕШИНА 165 V. Бпла је мирна, летња ноћ али без месеца. Зато су живље сјале звезде као да се упињу,.да расветле црну земљу. У провидној тами кочила су се ретка стабла као ћутљиве сене а планине се истицаху од јасноће неба, као тамне авети. У оном кршу било је нешто тајственог и првотног. Из ти крши као да су ницале, помаљале се љутске тамне прилике, закукуљене- кабаницом и упућиваху се кућици Лакана Вукорепа, која се тек привиђала, како је била обрасла грмом. Из полуотворених врата избиваше дрхћућа светлост од ватре и огњишта. Ћутке улажаху људи и седаху око ватре. У куту, на носилима, под покровом било је мртво дете. До њега је, на столици седила матер и испод гласа тужила. У неко доба се дигне старац један и скине капу с главе. Сви поустајаше и учинише исто. Стари измоли, у по гласа, једну молитву а тада двојица један с једне други с друге стране дигоше посила. Мајка заберијака, носиоци се упутише и сви остали, с Лаканом изађоше и упутише се пут сеоског гробља. Још се из отворених врата чуло слабо, уморно, одмерено јадиковање жене, попут сетног певања. Након шриље пута носиоци стадоше и одложише носпла. Тада сви из иратње покупише камења и поредаше их с краја пута, колико су дуга носила. „Нека му се знаде „почивалиште" рече један. Мало после упутише се и стигоше на гробље. Мало, сеоско гробље беше порасејано дрвеним крстовима. Само се по која плоча белила. То су били гробови добростојника. Носиоци положише носила до једпе ископане јаме. Један уђе у цркву и донесе уља и воде посвећене. Од носиоца један скочи у јаму а други му дода љешину. Тада онај истн старина који беше измолио молитву у кући, стане да чита и, како је он говорио тако је онај у јами шкропио тело водом у знак крста н мазао га уљем по челу и прсима. Два су држали запаљене свеће у руци и о тој новој светлости, бледо лице детета, с капом на глави, прнвезаном марамом око браде, изгледаше жуто као од воска и онако спокојно и мирно чинило се као лице у насликана, мртва свеца. Лакан први зграби шаком мало земље и просу по покрову,