Delo

КАНТОВ КАТЕГОРНЧКИ ИМПЕРАТНВ 173 условно, без икаквих обзира на природне последице, које то вршење за собом повлачи (дело у објективном смислу) и природне узроке, из којпх оно привидно произилази. Тај свеопшти морални закон, који чини материју или садржину појма дужности, ето то је Кантов категорички нмператив. Категорички императив формалисао је Кант на трп начина, од којих први и најважнији гласи: „ради тако, да начело твоје радње може постати општим законом.“ Смисао овога фундаменталног става Кантове моралне фплозофије ми ћемо најпре објаспити неколиким примерима, које сам Кант наводи. Претпоставимо, вели Кант, да неко, кога је читав низ беда довео до тога да му живот постане отужан, има још довољно разума да постави себи питање, да ли није самоубиство противно дужности. Одговор на ове питање он ће добпти, кад постави друго питање: да ли начело његовог рада (које у овом случају гласи, да живот, ако продужење његово повлачи за собом више беде него задовољства, треба скратпти) може постати начелом рада свију. Чим ово последње питање постави он ће увидети, да је то немогуће. Јер осећање боло у жпвим бићима зато је ту, да би жива бића свој живот могла одржати, у овом случају пак то би осећање требало да води уништењу живота, што противречи његовој општој фупкцији. Претпоставнмо даље да је неко приморан нуждом да нозајми новац, а међу тим у таквом је стању да зна да дуг не може вратити. Пошто новац може добитп на зајам само тако, ако обећа да ће га у одређеном року вратнти, то ће начело његовога рада, ако се одлучи на позајмљивање, у овом случају гласити: кад се налазим у нужди, ја ћу новац позајмити с обећањем да га вратим и ако знам да то не могу учпнитп. Да би поступпо по овом начелу, треба да се пита, да ли оно може постати опште начело рада свију, и чим постави ово питање, на мах ће увидети, да његово начело то не може постати. Јер у том случају обећање у опште не би имало нпкаквог значаја више, пошто нико не би другоме веровао у дата обећања. Дакле, закључује Кант, позајмљивање новаца у нужди, кад се зна да је враћање његово. немогуће, није морално дело. Претпоставимо да неко има у себи какав талент, чпје би га изображење направило корисним и употребљнвим човеком. Ако се такав човек, налазећи се у згодним околностима, од-