Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ (1880—1890) Успомене Једпог псед>енма Са левкадског превео С. М. (Наставак) IX У државној служби — Устани! Зову те! викну Пјур. — Зашто? Ко ме зове? — Министар! Има од њега писмо! Постао си ој-укбук у латинској школи, са осамдесет фириуна на месец! Шта мислиш! Мало мање него што имају Араб м Пух! Похитај, јер тек што није једанаест!.. Одох да ти донесем кафу! Онако буновну, чинило ми се, да слушам Пјура у сну! На столу беше писмо у плаву завоју са државаим мавритским грбом, (орла који у канџама носи лисицу). Около беше натпис: „Ој-жупнија Мавританија“. — Натпис је гласио: „Ујшпану Ш. Ваку, ој-укбуку латинске школе, Јамина!“ Дакле баш истински, преко ноћ постадох „ујшпан“ и „ојукбук“! А наш Пјур већ зна и колика ми је плата одређена! Од куд пре све то дознаде. Отворих писмо и прочитах: — „На вашу молбу, постављам вас за уј-укбука државне латинске школе у Јамини, са месечном платом од 80 фириуна. Упуства о томе шта. ћете предавати примпћете у школској канцеларији. Министар финансија, заступник министар просвете, ојвој Зујо Церанис.“ Испод писма нађох цедуљу од Жожа: „Наредио сам Пјуру