Delo

194 Д Е Л 0 Сјећаш ли питоми затон, ријеку и ледену воду? Сјећаш лп чистине пусте, груђе и бусен цвјетпи? Сјећаш ли прва кад сину звијезда на небеском своду, како бијасмо сјетни?.... Сада одлажем фрулу... већ је зашло и вече, птице лежаје траже, горе губе се суре, рек би плодном долином река журније да тече: к мору се хршуми журе. Тако пролази живот: к пучини незнаној хрли, о срце, рањено срце, куцај да утажи бони кадкад у осами ледној пусте приказе грли, грли и сузе рони... Божо Ловрић.