Delo

196 Д Е Л 0 осећала да је немогућно отпутовати, па ипак је, варајући себе саму, одабирала ствари и градила се као да ће да иде. Спазивши мужа, она завуче обе руке у фијоку од орманчића, тражећи тобоже нешто, и осврте се тек онда, кад јој он сасвим приђе. На лицу јој, п ако је хтела да буде оштра и одлучна, видела се забуна и бол. — Доли! рече он тихим, плашљивим гласом. Он увуче врат у рамена, да би изгледао јадан и понизан, али му се лице ипак сијало од свежине и здравља. Брзим погледом она обухвати од главе до пете цео његов стас, од кога је такође била свежина и здравље. „Јест, он је срећан и задовољан!“ помисли она“, а ја?.. Па та његова одвратна доброта, због које га сви воле и хвале; ја га просто мрзим због ге доброте“, помисли она. Уста јој се стегоше, а мишић на десној страни бледог нервозног лица задрхта. — Шта ћете? рече она брзо, дубоким гласом којим обично није говорила. — Доли! понови он, а глас му дркташе: — Ана долази данас. — Па шта је с тим? Ја је не могу примити! узвикну она. — Па ипак треба, Доли... — Одлазите, одлазите, одлазите! — узвикну она, не гледајући га, као да јој је тај узвик био измамио физички бол. Степан Аркадијевич је могао бити миран кад је мислио о жени, могао се надати да ће све некако бити добро, као што рече Матија, и могао је мирно читати новине и пити каву; али кад је видео њено напаћено, патничко лпце; кад је чуо звук тога гласа, који беше очајан н покоран судбини, дисање му застаде, нешто га стеже у грлу и очи му се засијаше од суза, — Боже мој, шта учиних! Доли! За име божје... Та.... Ou не могаше наставити — јецање му застаде у грлу. Она затвори орманчић и погледа га. — Доли, шта ти могу рећи?.. Самоједно: опрости... Сети се, зар девет година живота не могу искупититренутке, тренутке... Она обори очи и слушаше, очекујући шта ће он рећи и чнсто молећи га да је како год разувери. — Тренутке заноса..., изговори он и хтеде паставити, али, код те речи, њене се уснице опет скунише, као од физичког бола, и опет заигра мишић на десном образу. — Одлазите, одлазите одавде! повика она још јаче: — и пе говорите ми више о вашим заносима и о вашим гнусобама.