Delo

А Н Л К А Р Е Њ II Н А 199 Међутим Дарја Александровна, пошто умири дете и познаде по зврјању кола да је он отишао, вратп се опет натраг у спаваћу собу. То јој је било једино уточиште од домаћих брига, које би је обузимале, чим би изашла из своје собе. Бто, за то кратко време, док је била у дечијој соби, Енглескиња и Макрена Филиповна већ је пнтаху за неке ствари које беху хитне и на које је једино она могла одговорити: шта да се обуче деци за шетњу? Треба ли им дати млека? Треба ли да се пошље по другог кувара? „Ах, оставите ме, оставите!“ рече она и, вративши се у спаваћу собу, седе на исто место, где је разговарала с мужем; она стнште мршаве руке (прстење је спадало с њезнних коштуњавих прстију) и поче прелазнти у памети сав свој разговор с њиме. „Отпшао ј.е! Али како је с њом свршио?“ мишљаше она. „Је лп могућно да се још с њом састаје? Зашто га нисам питала? Не, не, ту нема измирења. Ако и останемо под једним кровом — ми смо једно другом туђини. За навек туђини!“ понови она опет са нарочитим нагласком ту, за њу страшну реч. „А како сам га волела, Боже, како сам га волела!... Волела? А зар га сад не волим? Не волим ли га више, него пре? У главном је страшно то“... поче она и не доврши мпсао, јер Макрена Филиповна провири кроз врата. — Допустите бар да пошљем по мог брата, рече она он ће нам бар скувати ручак, а овако деца јуче нису ништа јела до шест сати. — Добро, сад ћу ја доћи да наредим. Је ли ко отпшао по млеко? И Дарја Александровна изгуби се у брнгама свакидашњег живота и утопи у њима свој јад бар за неко време. V. Степан Аркаднјевич, као даровит младић, учио се добро у школи, али је био лен и несташан, и зато је свршио школу као лош ђак; па ипак, н ако је увек лакомислено живео и имао мали ранг, а био је још и доста млад човек, онје заузимао угледно и добро плаћено место председника једног државног надлештва у Москви. То му је место израдио зет, Алексије Александрович Карењин, муж његове сестре Ане, који је био