Delo

200 Д Е Л 0 један од највећих чиновника у министарству, у чијем је под* ручју било то надлештво; али и да није Карењин поставио свог шурака на то место, стотина других особа — рођена и нерођена браћа и сестре, стричеви, ујаци и тетке нзрадили бп Стиви Облонском то, или друго слично место са једно шест хиљада рубаља плате, која му је управ и требала, јер су његове финансијске прилике, и покрај жениног великог имања, бнле траљаве. Половина Москве и Петрограда беху рођацп и пријатељи Степана Аркадијевича. Он је поникао у средини оних људи, који су били или који су постали људи од великог утицаја. Једна трећина државника, сад већ старих људи, беху пријатељн његова оца и позпаваху га још од малена; с другом трећином био је на „ти“, а последња трећина — беху његови добри познаници; према том, сви они, који су делили земаљска блага у облику добрих места или имања, која су се давала заслужним чнновницима на уживање, или концесија и т. д., беху му све сами пријатељи и не могаху свог човека мимоићи. Облонскн дакле није се морао бог зна колико трудити да добије добро место; требало је само не одбијати кад га понуде, не завидети нпком, ни с ким се не свађати и не налазити се увређен, а он то, по урођеној доброти, никад није ни чинио. Њему би се учинпло смешпо кад би му рекли, да он неће добити место са оном платом, која му треба, у толико пре, што он ннје пи тражио ништа изванредно; он је хтео само оно, што су добијали и његови вршњацп, а вршити такву дужност он је умео исто онако, као и сваки други. Степана Аркадијевича, због његове добре и веселе нарави и беспрекорног поштења, не само да су волели свп који су га позиавали, већ је у њему самом, у његовој лепој, ведрој спољашности, сјајним очима, црпим обрвама, коси, белом и руменом лицу било печега, што је физички утицало на људе да се осећају нрема њему иријатељски расположепп и весели, кад га сретну. „Ах! Стпва! Облонски! Ето и њега“, говорили су скоро увек с радоспим осмејком, кад би га видели. Ако би се по каткад н десило да, носле разговора с њнм, оназе да ту нема ничега што би будило баш толику радост, ипак би се другог или трећег дана свн тако нсто радовалн, кад бн се срели с њим. Служећн скоро трн годипе као председник једнога над-