Delo

АНА КАРЕЊИНА 201 лештва у Москви, Степан Аркадијевич је, осим љубави, стекао и поштовање својих другова, чиновника који му беху потчињенп, старешина и свију, који су с њим имали посла. Главне особнне Стеиана Аркадијевича, које му стекоше то опште поштовање у служби, беху у томе, што је он, прво и прво, био врло благ према људима и што им је праштао, а то је долазило отуда што је сазнавао да и сам има својих недостатака; друго, он је био потпуно либералан човек, само што то нпје била она либералност, коју је он научпо из. новина, већ она, која му је била у крви и која га је упућивала да се потпуно подједнако понаша према свима људима, без обзира на стање и на положај њихов; и треће — а то је било главно — он је био потпуно равнодушан према оном послу којим се бавио, па због тога није се никад заносно за њ одушевљавао, па није никад ни грешпо. Кад кола стадоше, Стенан Аркадијевпч изиђе и у пратњи вратара, који је поннзно носио за њим портфељ, уђе у свој мали кабинет, обуче униформу и уђе у заседање. Писари и остали чиновници устадоше, клањајући му се весела лица и пуни поштовања. Степап Аркадијевич, као и увек, брзо прође на своје место, рукова се с члановима и седе. Он се нашали и поразговара таман онолико, колико је требало, и отпоче рад. Нпко није умео боље од Степана Аркадијевича наћи ону границу која је потребна да се посао пријатно ради, а која лежи у том да је човек слободан и да није охол у понашању према потчињенима, па ипак да је званичан. Секретар, весело и с поштовањем, онако као што су чинили сви којима Степан Аркадијевпч беше старешина, приђе с актима и рече оним пријатељски слободним тоном, који беше увео Степан Аркадијевпч. — На крају крајева ипак успесмо да добијемо извештај из пензенског окружног начелства. Ево извол’те... — Добисмо најзад? рече Степан Аркадијевич, метнувшп прст између аката. — Дакле, господо... — II седница отпоче. „Ала да нешто знају“, мишљаше он, нагнувши достојанствено главу на страну и слушајући реферат — „како им је председпик, пре пола сата, изгледао као дете кад што скриви“. Очи су му се смешиле, док се реферат чнтао. До два сата требало је да се ради без ирекида, а у два сата прекид и одмор. Још није било два, кад се велика стаклена врата наједаред отворише, н неко уђе. Сви чиновници, и они што сеђаху испод Дело, књ. 46. 14 • •