Delo

ХОЋЕ ЛИ БИТИ РАТА? Млади војници, ако ово почну читати, зажелеће, да се на то питање одговори, да неће бити рата. Мало ко данас воли да гине. Наши зелени политичари, који по кафанама и крчмама уз чашу добра пива, дијеле свнјет, намргодиће се, што им други отимље занат. Озбиљни политичари — а треба их код нас трашити Диогеновом свијећом — застаће, можда, па ће се упитатн шта овај млати? Еле, мало ће ко пристати уз ово писање оном љубави, којом се пише. Код нас Срба, на жалост, хоће да воде политику, или барем мјеродавно да утичу на политику баш они, којн најмање појма имаду о њој. Сви ови људи изричу свој суд о свим питањима, велнке и мале вриједности. Никакав проблем, и најтежи за бистре политичке главе, не задаје њима много бриге. Ријеше га и прекпну га једним ударцем, као да је то какво пезнатно и сићушно питање. Њима ће и ово писање изгледати сувишно. Шта ће неко други, да њима прориче, хоће ли или неће ли бити рата, кад они то већ сами могу да знаду? За такве велике политпчаре, који воле да мисле погом, а глава им је само на сметњи, ја и не пишем ове ретке. Пишем их за оне, који главом мнсле, а ногама иду и газе земљу или београдску калдрму. Њима хоћу да нрикажем књнгу, о којој српска штампа није до сада ни ријечи проговорила. Књига та обратнла је на себе велику позорност и у мало дана дожнвјела је неколико издања. То је најбољп доказ, да књпга није српска. II ако није српска, пише и о иама Србима и о нашем животном питању — о будућности Балкапског Полуострва. Књигу је написао Баптиста Пелегрнни. Дао јој је примам-