Delo

214 Д Е Л 0 љиви натпис Verso la guerra?1 Кад се помњиво прочита цпјела та кљига од 626 страпица (треће нздање) великог формата, човек је задовољно затвори и дуго размишња о њој. Писац полази, наравно, са гледишта своје отаџбине, Италије. Њему је главна мисао, да његова лпјепа отаџбина буде не само лијепа него н јака и угледна у свијету. Писац хоће, да Италија не буде сптна пара за иоткусурпвање политичких рачуна њених пријатеља н непрнјатеља. Жели јој оно, што својој отаџбини мора зажељети сваки прави патриот. Писац је cBoiy књпгу испунио исправама, које утврђују разне чињешгце. Те исправе и те чињенице он тумачи са свог становишта. Друкчије се и не може п не смије писати савремена исторпја. Дипломатске ноте службени и неслужбени брзојави, записници разних .парламената а особито аустријског, угарског и италијанског, чланци угледнпх и великих свјетскпх новина, по која дипломатска тајна — основи су овој књизи. Италија је давно ускочила у Тројни Савез. Велики њемачки канцелар, који се побојао за кожу своје отаџбине, знао је тако лпјепо удеситн политичке прилике, да је једном капом покрио Њемачку, Италију п Аустро-У^арску. У Аустро-Угарској ријетко се подиже на мер.одавном мјесту глас против Тројног Саваза. То псто бива и у Њемачкој. Али је тај глас јак, врло јак у Италији. II у италијанском парламенту и у угледним пталпјанскпм повинама често се говорило и ппсало против савеза Италије са Аустро-Угарском. Такав глас подигнут је и овом књигом. Италији и Аустро-Угарској нема мјеста ни у каквом савезу. Интереси Пталпје и Аустро.Угарске тако су онрјечни, да оне не могу битп заједно. Службепа Аустро-Угарска савезнпца је службеној Италији. У исто доба, та иста Аустро-Угарска својим радом велики је душманин тој истој Пталији. Тако је и обратно. Писац ради тога, ношто је за то павео мпого доказа, завршава прво поглавље своје радње рпјечима (стр. 125.): „На сваки начин, ово је врло jacau проблем: Јесмо ли ми готовн ua одбрану? Како живе Италијанцп, који нпјесу поданицп Италије, ua обалама Јадрапскога Мора? Којн су наши интереси у опрјеци са аустријским пптересима? Шта о томе мнсле народи н која је италијанска мисија на Балканском Полуострву? Може 1 Roma, Voghera, 1907. Цпјена јој је пот лпра. Dr. А. М.