Delo

ХОЋЕ ЛИ БИТИ РАТА 215 ли се порадити, како и под којим увјетима, а да пе дође до оружаног окршаја са Аустријом? Мени се међутпм чини, да сам доказао, како ми у аустро-угарској владп имамо н службено отвореног душманина, као што нам је и службепи савезник; такав савезник, који нам непрестано својим дјелима доказује, да се спрема на рат протпв нас. Пјеснички говори у славу мира нпјесу довољни, да озбиљно обезбпједе један народ, кад се зна, да нашој пскрености нема одјека код другога народа. Ми живимо у маглама говора. Сасвим је друкчија реалност, тј. истина; и колико нас год заносе говорп, толико нас и блиска будућност може пеугодно изненадити.“ Док се не ријеши питање Трента, Трста и Поле на корист Италије, тешко да ће бити искреног н трајног пријатељства између Аустро-Угарске п Пталије. Данашњи аустријсшгцар, кад је ступио на аустријски царски пријесто, објавио је проглас на своје народе. У том прогласу обећана је равноправност свнм народнма. Речено је, да ће се повратитп мир у унутрашњости, да ће се буна умирити, а и да ће се бранитп н одбранпти територији ондашње Аустрије. Историја је — каже Пелегрини на стр. 129. — одговорила на тај царев проглас. Тај одговор нагонп на размишљање. Гдје је равноправност свпх народа у царевини? Нека одговори италпјански народ у Тренту, у Трсту, у Истрији и на обалама Јадранскога Мора. — Повратак унутрашњег мира? Одговор је дошао из Будпмнеште, из Прага и из Загреба. — Умирење бупе? Нека одговоре мученпци у Белфјоре и у Араду. — Државна земљишна цјелокуиност? Нека одговарају године 1859. п 1866. Ипак — наставља писац — и данас, као и год. 1848., у цјелини-остала је нетакнута велика снага аустро-угарској царевини: њена војска, која има добре вође, која је добро организована, добро паоружапа и дисциплинована, а може много да издржи. Губитак италијанских земаља — а да се не говори о другима — збунио је Аустрију још прије, него ли је Њемачка гурнула пут Балканског Полуострва и Егејског Мора. Кад би Аустрпја изгубила или уступила италијанске земље, које су још у њеној власти, остала би једнака, ако би јој се тај губптак могао гдје дру10 надокнадити. Италија о свему томе не размишља н не ради ништа. Трент, Трст и Пола пуни су римскпх старнна, а у њима се често виде лавови славне Млетачке Републпке. II ако Италија данас нема сталне границе на сухоме, и ако пема ни спгурне