Delo

216 Д Е Л 0 границе на мору, има ипак за себе, и само себе, дух и осјеhaje народа на обали Истрије. Ипак Италија мора да ради и не смије нпкако допустити, да је Аустро-Угарска затече неспремну — каже писац. Ко има бистро око, може лако видјети, шта све ради Аусто-Угарска на обалама Јадранског мора, које су према Италији. Истрија и Далмација јачају све више са војничког гледишта. Тврђава до тврђаве, а граде се још нове. То је све наперено против Италије. Шибеник регби, да he постати новом ратном луком ради врло угоднпх острва, који су према њему. Снага аустријска на тој обали Јадранскога мора види се најбоље, кад се уђе у Боку Которску. Шта је овдје вјера, шта лп је историја“ — пита писац на стр. 249. — „него ли ситна играчка према људској вољи, која размишља и спијева само о једном господару, о топу? Топови зијају према мору, према истим брдима и једни према другима. Ту ie власт топова, који све уништавају или барем пријете, да he уништити. Међу високим хридинама брда, које су на многим мјестима бијеле од снијега, међу погибељним шпиљама, у осамљенпм и ужасним увалама, гдје се год савија море или гдје се год пружила каква равница, гдје год човјек може да стане и човјечја рука да се дохватн захвладаше гвожђе и мјед; старе, црне и поправљене венецпцијанске зидине и путови добише мучаљиве, нераздвојене и свјетле другове. А пошто се чини, да је мало то неколико десетина тврђава и неколико стотина топова, грозничаво се извршавају нова војничка дјела, повећавају се гарнизони и све војнпчке потребе. У оно двадесет морских миља путовања чињело ми се, да не путујем више по Јадранском мору, него да сам жртва страшног и ужаспог сна, да сам се пренео у наклени прједео, у грозне мјесто смрти, одакле не бпх жив изишао. Хујање вјетра и мора давало је живота голим брдима и цриим облацима. Зампшљао сам, какву би ужасну слпку приказивала Бока Которска у свјетлости, у диму и у тутњавп топова, који би били иеумољнвн вјеснпци смртн н уништења.“ У нарочитом поглављу писац говори о Црној Горн, о њеној буду1шостн п о иоложају, који она, но његовом мишљењу има у Српству. Пелегрнни не заборавља пп овдје своју Нталију па згодно нретреса пнтање о савезу између Русије и Италије. Док је бно у највећим јеку рат Јапапа н Руспје, у Русији чули су се мпоги, врло уважеин гласови о потреби савеза између