Delo

ХОЋЕ ЛИ БИТИ РАТА 217 Русије и Италије. Италијанско јавно мнијење баш у то доба, не само да није хтјело ни да чује озбиљно те гласове, него је у својим симпатијама било отворено на странп Јапана. Ко познаје политичке прилике, могао је разумјети ио тим гласовима, да се Русија бојала проднрања Аустро-Угарске на Балкан, док је била забављена на Далеком Пстоку. Зато је Русија и настајала, да дође до неког договора са Италијом. PI запста, то је био најзгоднији час, да се Пталија договори и споразумије са Русијом, Тај договор у велико би отешчао евентуалнп рат између Италије и Аустро-Угарске. „Једпно средство“ — писало је Новое Времеу фебруару 1905. год. — „Да се заустави продирање Аустро-Угарске на Балкан, а у исто доба, да не дође до рата између Италнје и Аустро-Угарске, био би договор Русије и Италије. Руспја и Италија имаду на Балканском Полуострву да рпјеше заједничка пптања. Ради тога је природни савез двеју великих раса латинске и словенске. Италија жели, да се на Балкану одржи status quo, а кад бн се у то уплеле друге велике силе, она хоће да буде гарантована неодвисиост балканских народа. Ово је II програм Русије. Намјере Аустро-Угарске сасвим су противне. Политика Беча има свој извор у Берлину, чије је начело Drang nach Osten у продирању према истоку, у германизацији југо-источног дијела Европе, до Егејског мора.“ Писац се дуго задржао у Скадру. Ради полптичких струја, које се укрштавају у Скадру, и одатле иду по цнјелој Албанији а можда и даље, говори се опширно о свему у тој вароши. Двпје велике силе, које владају у Скадру, јесу мухамеданство и католичанство. Глава мухамедапства јест султан у Цариграду. За католичанство Аустрија ради внше, него ли Ватикан. Вјерски осјећај код католика у Скадру и у околини мало по мале потпуно се измијенио и попримио је други правац. Код католика и код католкиње није се угушио католички вјерски дух. На основу тог јаког католичког вјерског духа, помоћу кога вјерници вјерују у све оно, што им католичкп свештеницн проповиједају, утврдпо се, и то не слабо, аустријски дух. Појам о великој, моћној, побожној .и праведној Аустрији проширио се свугдје. Ушаи је у све куће, у све породпце, уносећи собом и слику аустријског владаоца. — С друге стране пак, мухамеданци, који су ту потпуно задовољни, јер им државни терети ннјесу тешки, кога ће поштовати и кога ће обоДело, књ. 46. 15