Delo

218 Д Е Л 0 жавати, него ли султана, главу мухамеданске вјере? Моћи he се, а и могло би се викати против лоших свеза за путовање, иротив слабог стања какве јавне зграде и др., али за то нико никада nehe окривитп султана. Ту су, дакле, двије вјере, сасвим противне, чијн је живот једнак: једнак им је фанатизам, једнако им је устрпљење. Према томе, два су нзвора тамо: Беч и Цариград. Први матерпјално дијели шакОхМ и каиом, а другп се по каткада умилостпви у политпци. То су свакакв два правца, противна, која се нигдје не додирују. Ради тога и политпчке тежње у Скадру индивидуалне су. Лакше се нађу и истичу код апостола католицизма, него лп код апостола мухамеданства. Не треба ни говорити какве су те тежње код првих. РСатолици и мухамеданци потпуно су одвојенп. Онн he међу собом говорити и расправљатп о трговини. 0 политпци Hehe једни с другима никада говорити и с разлога, што се боје, да се међусобно не компромитују. Политику тјера католички свештеник. Могао би полптизиратн и хоџа, али он неће. Да и хоће, његова нолитика морала бн бити само турска, као што је само аустријска политика католичког свештеника. Кад такви односи владају у Скадру и у околини, лакоје разумјети, на какве препријеке мора да удара ту нталијанска политика. Италијанска полптика не може се користити, него. једино италијанским језпком и италијанском трговином. Штоје у Скадру проширен п добро познат пталијански језик, није заслуга данашње Италије. Зато треба захвалити у првом реду Трсту ria Венецији. Од владања Венеције у Скадру остало је много успомена. Ни данас Скадранн не воле нпкакав свјетскп град, колико Венецију. Ни Рпм, ни Напуљ, ни Беч њих не привлачи онолико, колико пх нрпвлачи Венецпја, која је за Скадране пуна драгпх успомена. Једина је основа за италијанску политику у Албанпји италијански језик. А једино срадство, да се унотребљава тај језик јесу школе. У конфесијоналним школама у Сгсадру пјева се ненрестано па нталијапском језнку: „Боже, спасп аустријско царство — u нашега цара“, а то се пјева са врло сумњпвом намјером. Има много мушких п женских школа, које држе свештеннцп, фраторп и думне. Аустрија не само да ужива у Албанпји проктеторат над конфеспјоналпим школама, који је гарантовап многнм међународннм уговорнма, него службено н