Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 233 нашим очима. Од чега? Ми кажемо од неуарастеније, пошто се бојимо да ћемо изгледати прости и незналице ако кажемо: од љубави. II ако лекар, ја је не могу излечити; али знам да је ви можете спасти, ничим више него само једном речју: њу убија неизвесност и ишчекивање. „Имате ли права да кажете ту реч? Што се мене тпче, мислим да га имате: то је пнтање ваше савести. За сваки случај, ја вас извештавам; вршим правилно своју дужност „С Богом! „Dr. Домје“. „Она ме воли; она ме толико воли да је због тога у животној опасности!“ Такав би себични одјек који се одмах пробуди у Морисавом срцу. Свака друга мисао била је далеко. Он искуси магнетичку радњу љубавне фаталности; осети да је ношен према оној коју је судбина вукла према њему. И та вера у неизбежно оснажн га: „Она неће умрети. Бнће моја жена, упркос свега! Ово је само пролазно искушење“. Тасови протекоше, заборављао је на њих, пуштао је да завлађује њиме слатка извесност. Под утицајем овог одлучног и разнеженог осећања, мишљаше да одговори просто: „Не патнте више, ја долазим, долазим за вас“, кад га наједанпут пробуди потреба да заустави своје мисли да би то написао. Вратптнсе! алп он не може. Ако се врати, то је Јулпја која га чека: Јулија је жена коју је себи изабрао. Домјеово писмо, Кларина болест нису ништа променили. Никад се свпрепа очигледност не бејаше тако грубо показала пред њим. Понова клону на постељи, и ноћ нроведе у сузама, у мори, у очајању. Кад се пробудио (ако се пробуђењем може назвати страшна одвратност према лежању која повраћа у бол живота) узе перо које је синоћ оставио и написа: „Клара, кажу ми да ви патите због мене, зато што сам далеко од вас и што ме волите. Ах! знајте, и ја вас волим. Колико год једна жена може имати срце једног човека, ви имате моје. Нма већ неколико недеља како се уздржавам да вам то кажем... Па на што сад та бојажљивост? Наш живот је из^убљеп, пометен мојом погрешком. Отварам вам своју савест. Крив сам био. Направио сам зло немарно и сад сам кажњен. По несрећи, нисам направио зло само себи. Ја сам заслужпо, зато што сам се оглушио о дужности срца, да данас не знам више шта ми је дужност; одлучујем се дакле да се уздржпм, да пустим да се трпи и да трпим. Немам више наде ни у шта, Дело, књ. 46. 16