Delo

234 Д, Е Л 0 жеља ми је да побегнем, ишчезнем... Пре но што са свим ишчезнем, хоћу бар да ви знате, пријатељице моја, да само вас волим. Кад сам вас оставио, то нисам знао, а може бити онда није ништа ни било; али ви сте ме задобили за време мог одсуства. Ви сте у мени, ја патим због тога, и увек ћу због тога натити, јер, на жалост! сувише је доцкан волети вас пред светом. Има једна ствар коју вн не знате, а то је да сам ја пред својом савешћу Јулијин муж. Њој сам обећао да ћу је узети за жену чим буде удовица... Немојте мислити да ћу ја одржати то обећање. Никад се нећу оженити том сиротом женом коју више не волим, осем у прошлости. Ви сте другарица која ми је требала; пошто ме ви волите, желео бих да вас ова мисао може окрепити: ви бејасте моја права вереница; све оно што сам од љубави тражио преко вас, није било ништа, то данас видим! С Богом, пријатељице моја! Поред толиких часова тешког неспокојства, вама дугујем за минуте толико прпјатне да их ништа неће избрисати, чак ни садашње моје самртне муке... Сећате ли се Сен-Жанског пута, дуж обале плавога мора? Сећате се виле Ељет? Опомињете ли се Бетовеновог Lebewohl? Како је све то далеко и близу! С Богом. Кад будете читали ово писмо, нико ме више неће сустићњ Склопите ваше драге трепавице, сећајте се! Ја вас волим, губим вас и одиста умирем због тога. С Богом!“ Спусти писмо у отворену куверту, и мету унутра још и ово писамце за Домјеа: „Докторе, ваше пнсмо ме је определило. Вратити се не могу, а узрок ћете сазнати кад будете прочитали ове странице написане за Клару, али које њој можете дати само онда ако ви то сматрате за корисно... А ја, кад на крају немам храбрости да умрем, ићи ћу даље поново, овога пута тако далеко, да ме више неће наћи. Међу тим остаћу у Хајделбергу још три дана, да бисте нмали времена да мн одговорите, да ми дате последњн савет.“ V. Овога јутра, кад доктор Домје дође ua Ваграмски трг, био је у забуии, и ако ue због дужиости коју треба да изврши а ouo бар због начпна ua који ће је извршити. Мало нре тога прочнтао је обадва Морисова писма. „Ако ствари остану у овом садашњем стању, мишљаше, или ако се и даље развнјају у