Delo

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ НАМЕЊУЈ.Е IIX РОДИТЕЉИМА СРЕТ. М. АЏИЋ НАТРУЛО СРЦЕ — Емил Мариот • - ' - . ' _ % , ' • Најкрасније је време било за моју сироту, добру матер, када смо сви били још мали, и кад је наша дечја соба, са милом мајчицом, била за нас цео свет. Било нас је четворо: три сестре и један брат — најмлађи 6д све деце и јединац, те и мајчино срдашце и особенн љубимац. Отац је имао целога дана посла у својој адвокатској канцеларији; ми смо га увек виђали само за неколико тренутака, Он би тада долазио у дечју собу, ижљубио би нас све редом по једанпут, запитао бп нас по штошта, пољубио би нас још по једанпут, па би отишао. Вече је обпчно проводио с прнјатељима Нанротив је мати била увек уз нас. Откад је роднла прво дете постаЛа је само матер. Заузета око деце престала је обраћати пажњу на своју спољашњост и на одело, тако да се увек грдно препадала, кад би јој јавили за какву неочекивану посету. Она није више ни за шта марила до за своју бебу. коју је сама дојила. Она би детешце дан-ноћ миловала. Ннкад се није заморила грлећи га, љубећи га н тепајући му, н увек би долазила у усхићење кад би јој оно штогод пробрбл^ало, дивећи се томе нао неком чуду. Да посматра духовно развијање