Delo

240 Д Е Л 0 овога људскога цвета и да води о томе озбиљнија рачуна на то је она мало полагала. Главна њена пажња била је управљена на ружичасто тело детиње, на малешне ручице и ножице, на његово копрцање ногама, клицање и смејање. У томе је она уживала, преносила се у то свим бићем својим, тонула. Мати би плакала, кад је дете проходало, кад је отиочело ићи и брбљати. Сад оно није бпло више онако љупко, као у прво доба! Али на срећу за моју сироту маму, после првог дошло је на свет после две године друго дете, па онда треће, п најзад, кад је мени, најмлађој од сестара, било три године, родило се и четврто и последње дете — мушкарчнћ: ружпчаст, нежан, невероватно леп. II тако је пмала мама кроз више година пуне руке посла да би окупала сва ова мала теланца, ове ручице и ножице, да би их ижљубила и надивила им се, да би их пооблачила у дражесне кошуљице и хаљннице са чипкама. Али, кад ми, деца, једно за другим престадосмо бити ружичасте лутке, то је био за моју снроту мајку крај највећих мајчпнпх блаженстава. Кад наше мале главице отпочеше ми-* слити, кад сташе да се испољавају наши младп карактери са свима својим светлим и мрачним странама, стајала је пред нама наша јадна мати пе знајућн шта да ради. Она, добра, слаба, из нрекомерне љубавп слаба, да руководи васпитањем четири људска створа! То није бпло за њу. Њено срце није могло поднетн да икоје од деце казпи, или она само да га покара; она пије била у стању да нам одбије нпкакву жељу пашу,. а кад је које од нас заплакало, плакала би и она с дететом. Особито се осећала управо безмоћном према свом најмлађем, према свом јединцу. Оин! 0, син! Та то је било нешто сасвнм друго од нас кћерју! Али, овога сипа васиитатп, покушати да се изобрази за ваљ>апа човека... то је био задатак, који је премашао њену снагу, који oua пије себп уопште никад озбиљно ни стављала. Потребна је била снажна рука очева, да заведе ред у овом хаосу. Алп наш отац није налазио времеиа за ово уређивање. Њему је било п досадно у дечјој соби. II зар то није бпла ствар матернна да васнитава децу? — мислио је он. Оп