Delo

f СИМО МАТАВУЉ 1832,—1908. За последње четири гоДине српска књижевност је претрпела велике губитке. Један од врло великих задесио је сада смрћу Симе Матавуља. Изненада изгубисмо једнога од најважнијпх великана. Симо Матавуљ рођен је 14. септембра 1852. године у Шибенику. Учио је српску и талијанску основну школу и талијанску ннжу гимназију. Доцније га даду стрицу Серафиму, нгуману манастира Крупе, који је мислио да спреми Матавуља за калуђера. Кад је увидео да он нпје за то пошаље га у Задар, где Матавуљ свршн учитељску школу; одмах после тога добије учптељско место Свој књижевнн рад почео је Матавуљ песмицом „Ноћ уочп Иван дана“ (1873. г.) а после осам годппа, на Цетињу, написао је своју прву приповетку „На Бадњи-дан“. Кад је 1889. године дошао по други пут у Србију, он је већ уживао глас књижевнпка. Начитан и довољно интелигентап Матавуљ је писао и даље и готово из године у годину давао нове ствари. Збирке су се нојављивале једна за другом п 1888. год. у Новом Саду изашла је збирка IIз Црне Горе и Приморја. 1889. иста збирка II књига. 1890. год. Из приморског живота. Исте године Ново оружје. 1891. Са Јадрана, збирка приноведака Исте године IIз београдског живота. 1891. У скок. Исте године Бакоња Фра-Брпе. 1893. Из разних крајева. Исте годнне Бока п Бокеље (у Новом Саду издала Матица Српска). 1897. год. Завјет (драма). 1898. год. Приморскп обичаји (у Новом Саду,. Браћа Поповићи). Сем ових има још и врло мпого неприкупљеиих радова.