Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 345 говоре започете у ходницима: у аутомотском коленоприклањању поклонише се пред хором и одмах затим заузеше клупе по реду... Ускоро су све биле на местима, и на удар звечке, на коленима. Јулија посматраше узана леђа девојчица, одевених. без допадљивости, у црне хаљине, које су код неких имале и једну плаву свилену пантљику у облику V. „Ја сам била као ове мале, ове што клече тамо доле, са свим близу кора... За тим ено мога места, у средини, у врх предикаонице, кад сам била одраслија... Ено и последњег места које сам имала, оно тамо где клечи она висока црнојка.“ Чинило јој се да је ово методичко дељење капеле симболизирало за њу времена њеног живота. Пролеће је прошло, за тим лето; јесен се завршавала. И данас је био последњи дан позног доба... Колико их је међу овим девојчицама, тако невиним, које гледају чистим очима у светиње, које ће се једнога дана вратпти, на место где је она сад била, да оплакују своју мртву љубав, свој сломљени живот. Ах! жалосне љубави, жалосна живота! Тако је њена мпсао облетала око проблема судбине, не улазећи у њ, а она је несвесно чинила молитвене покрете, чак су н њене усне пуштале глас који се мешао с гласовима који су певалн молитвене песме. Побожне кантике су.казивале да је божја љубав једино прибежиште, оплакивале су велике грехове, уверавале о ослањању верних на божанско милосрђе. Најмање су нејасно изговарале ове речи молитве, у очи тужних празника новембарских, а такође и велике девојке које су већ наслућивале шта је то љубав, оне чије је срце можда већ куцало за младе људе, — као и јадна жена коју је љубав сад бацила, сломљену, на сам праг храма, с покајањем и уплакану. За тим служба се сврши; пошто је очитао последње молитве, исповедник оде, и капела се испразни тако лагано, тихо, као да је из ње вода одишла. Калуђерица погаси свеће, уреди ствари. Ускоро г-ђа Сиржер би сама у капели. Бледо сунце улазио је млазевима кроз високе прозоре, међу тим у капели је било хладно. „Да идем, помнсли Јулија чувпш да се врата затварају за калуђерицом. Треба да пдем. Устаде и дође у сакристију. Сестра је предусрете. — Шта жели госпођа? Она је није више познавала. „Зар сам дакле остарпла ?“ заппта се Јулија. За тим одговори: