Delo

ИЗ АТЕЈБЕА СРПСКИХ УМЕТНИКА. Код Стеве Тодоровића. Намера нам је да у низу чланака изнесемо последњи, односно најновији рад појединих уметника наших, од најстаријег до најмлађег. То he битп извештаји из српских уметничких атељеа, утисци добивени на лицу места, пред радом који, као најновији, најбоље показује докле је његов творац стигао напредујући или назадујућп. Да имамо сталан изложбени салон, овакви извештаји не би били потребни; али како код нас од једне до друге изложбе протекне много времена, често дело уметниково остане дуго незнано и неуживано. После, један свршен рад, док је још у атељеу, има нарочиту драж: чини вам се да бесте сведоком његова постајања, улаганога труда, љубави и инспирације уметникове, те самим тим бивате већма способни да га непосредније осетите и праведније оцените. Првенство у низу ових чланака припада несумњиво Стеви Тодоровићу, као Нестору међу живим уметницима српским. Друг Бранка Радичевића и Корнелија Станковића, и ако млађи, он је из уметннчког кола оне генерације која је, предвођена Вуком, тако много кориснога испословала у култури народа нашег. Ма да је Стева Тодоровић био тада истом на почетку уметнпчке каријере, ипак је он по свему човек онога доба, те с тога и као личност има данас специјалан значај. Ако би ико требао од савременнка наших да пише мемоаре, који су сада н онако постали мода код нас — Тодоровић би на првом месту ваљало то да учини. То би допринело да и ou као уметник буде правилније схваћен од људи, који жнве у времену сасвим промењених уметннчких ндеала.