Delo

ИЗ АТЕЉЕА СРПСКИХ УМЕТНПКА 353 Тек пошто је Тодоровић у велико завршио школовање, појавише се у сликарству тежње сасвим различне од оних, које његови учитељи оствариваху. Нов један правац би успостављен и настаде трећа, колористична фаза сликарства, чијије васпитнпк био код нас пок. Ђока Крстић. Тада се први пут у немачком сликарству документовао француски утицај, истовремено с утицајима старијих чувених колористичних школа. У француском је сликарству добио тада највишу цену један елеменат, који дотле немачки сликари беху скоро сасвим испустили из вида, а који управо сачињава суштину, „битност сликарства“ — das Wesen der Malerei. To су боје. Протомајстор тога правца, који је убрзо освојио цео Запад, био је Делакроа (t 1864), можда највећи сликар XIX века, с многобројним следбеницима у Француској (Деларош, Кутир, Мије, Коро, Русо, Добињи, Дипре, Курбе и др.) и Немачкој (Пилоти, Макарт, Фајербах, Ленбах, Гебхарт, Габријел Макс, Фридрнх Каулбах, Дефрегер, Диц, Лајбл и др.ф Тодоровић је, дакле, старији од те фазе, те га зато не смемо ни подводити под њене принципе; а како би тек било неправедно и неумесно замерати му што је у својпм сликарским пословима остао савршено неприступачан идеалима најновије, четврте фазе модернога сликарства — фазе импресионизма, која решавање најтежих проблема светлости и ваздуха сматра за искључиви циљ сликарства и којој припада уметничка генерација наших дана. Да пређемо сад на његову најновију слику. Предмет је историјски, само измењен и улепшан. Ту се одмах сретамо с двема особинама школе, из које је Тодоровић произашао: да радо приказује историјске догађаје и да их не нриказује онако како су се десили, већ како ће лешпе изгледати. Ова романтичарска наклоност, да се значајни моменти народне прошлости што идеалније представе, има нечега пријатног и днрљивог: док би нас код научника бунила, дотле нам она код песника и уметника годи. Слика илуструје моменат, кад св. Сава, пред самим порталом црквеним, пружа пострижену косу изасланицима очевим, и указујући десницом на храм, одбија да се врати родитељима у Неродимље. Пок. Руварац је утврдио да су ови улаци Немањини тукли калуђере хиландарске, као заводнпке Расткове; међутим, они су на слици Тодоровићевој много пптомији и задовољавају се једино тиме, да приволе Саву на повратак. То је средишња, главна група, сје-