Delo

113 АТЕЉЕА СРПСКИХ УМЕТНИКА Збб има, треба знати да је специјално српску историјску слику мучно радити, јер је уметник у погледу ношње, опреме, намештаја и других ствари те врсте упућен на предпоставке п нагађања, пошто нема готово никаквих позитивних података. Код Тодоровића се види да је о томе размишљао и да је правио извесне студије у том смислу, што се нарочито огледа на материјама (краљевски плашт, појас, орар итд.), које су врло брижљиво репродуковане на слици. У опште, он ствари ове ради колико год се може савесно. Као лец пример његове уметничке исправности навешћемо портал црквени, украшен орнаментима с Каленића, и спољашњу црквену зидну масу, која је по византпјском начину сложена наизменце из два водоравна реда опеке иједнога слоја четвороугаоних тесаника. Исто тако заслужује похвале и унутрашњост цркве, колико због необично погођеног византијског типа, толико и због изврсне перспективе. На послетку је и целокупна композиција запимљива и оригпнална. Тодоровић компонује како је у школи научио: групе фигура његових распоређене су тако, да кад с темена највише фигуре у групи повучемо десно и лево косу линију, добијамо троугао... Слика је дугачка 4,60 м. а висока 3,80 м., те јој површини запрема до 18 □ м.; фигуре су у прпродној величини и има их око дваестак. Стева Тодоровић је добар ђак своје школе, веран следбеник помрлих му професора, уметник који живи у идеалима свога времена, старац који је младићу остао доследап. Може му се замерати шаблонство, декоратизам, једноликост светлостн итд., али се признати мора: да је оно што ради и како радп плод његовог уметничког уверења. А то је једна погатовања достојна црта, која многим младим уметницима недостаје, те им радови изазивају утисак лутања и неодређености. У нашим данима бивају све акутнији сударн пзмеђу старијих праваца и модерне уметности. Можда ће Стева Тодоровић још дочекати, ако не коначну, а оно бар делимичну победу оних идеала, у којима је он одрастао и уметник постао. Др. Божидар С. Николајевић.