Delo

СМГТНА КАЗНЛ 1 1 љеио биће. Поправка, која је евентуално наступила н код кривца на смрт осуђеног без утицаја је и вредностн за друштвени поредак, псшто траје сувише кратко време и ue прелази у правпи круг одиоса друштвеиих. Законитост смртне казне не може се нравдати тпме, што је oua од намтивека прнмењивана, јер има још н других установа, које су као некорисне и нротивие друштвепим наравима укинуте, као што је на пр. случај с ропством, које нико и не помпшља попова уводити. Исто је тако без вредности и бојазан, да ће злочпнци пз државе, где смртна казна није укинута побећи у државу где она не постоји, пошто сам доживотни затвор, који ностојп свуда где је смртна казна укинута, ппје ни мало привлачпа установа за злочпнце. Факат, да је смртна казна местимпце понова уведена није гако јак, да би могао уздржати од укидања смртне казне; јер је ова могла тамо бити сувише рано укинута, док јој је овде време за укидање. Исто је тако без вредности разлог, да се укидању смртне казне не сме прпступити у једној држави, док се истовремепо свуда не укине. За ово чекање нема никаквог оправдања, у толико мање, што је тај споразум тешко или готово немогуће постићи. Нема сумње да ће рашћењем културе смртпа казна ишчезнути из казиеиих законодавстава. Тренутно то време још није дошло за све државе. Као у сваком развићу, тако и овде мора бити поступности. С тога се треба чуватп од пренагљености у убрзавању овога развића. Укидања и поиовна увођења смртне казне најбоље нам доказују, да ово пнтање ннје још сазрело свуда за решење. Неумесно је позивање нри одбрани смртпе казне, да се њоме има да васпостави повређена божанска нравнчност; тој правичпости нема у онште места у области нашег казненог права. Смртна казна није захтев религије; њу одбаиује право хришћанство, што се види већ довољно из онога факта, да је Христос спасао ону браколомннцу од смртне казне. Библпја пам не може служитн као доказ за одбрану смртне казне, ношто је гледиште талијоног одмеравања казне давпо напуштено: тражењем живота за живот вратили би смо се у опо давно доба, што се не може одобрпти. Држава има да задовољи релативну правичност т. ј. ону, која је резултат правне свести народа ;i