Delo

16 Д Е Л 0 ности, није начисто, где злочинци иду час у казнени завод час у болоицу за душевне болести, да отуд понова изађу п продуже нападе на друштво, да би опет дошли у казнени завод и отуда понова у болницу. са бескрајним лутањем тамо и амо, као што је показао довољно познати случај са убицом Дитрихом у Немачкој. Ломброзо и његове присталице правдају смртну казну тиме што друштво има право ради свога опстанка и напретка, да уништи оне чланове, који су му опасни. Са гледишта казненог права они ово не би могли оправдати пошто полазе са гледишта да нема слободне воље код таквих криваца, јер су њихове радње последице нарочитих узрока, а не слободног одлучивања. Злочинство и врлина су по њима појмови, које је друштво измислило; за њих не може нико одговорност носити. По томе би логичније било, да су они противници смртне казне. Проф. Мануврије, један од француских присталица антрополошке школе иде тако далеко, да тврди, да страх од смртне казне ипак уздржава од злочинства. Ако би се усвојила Ломброзова теорија о рођеном злочинцу, (reo nato) врло је важно једно практично питање, да ли се на основу телесног и душевног испитивања дотичног кривца може утврдити, да је он „рођени“ злочинац. Ломброзо је ово потврђивао, док се данас у науци сматра, да ово питање није још сазрело за решење ни у једном правцу. На тај нам начин остаје да се задовољимо са обичним утврђењем душевних способности кривца, без обзира на то, да ли је он по Ломброзовим знацима рођени зликовац или није. Постојање душевних болести и душевних поремећаја у опште искључило би примену казне у опште, док би у противном случају и при постојању извеснпх обележја злочиначког типа имала казна да се примени. Неки немачки правници и немачки царевински суд признају, да има рођених зликоваца т. ј. људи са предиспозицијама за чињење кривичних дела, али их они сматрају за кажњиво урачуњива лица. Са овим се схватањем слажу чак и многе психијатре. У том случају остаје могућа примена свих казна, па и смртне. Сам тај факат, што се у пауци породило спорно пптање о постојању рођеног злочинца довољан је, да се у кажњењу злочинаца буде обазриво. А нарочито с обзиром на то, што су