Delo

СМРТПЛ КАЗНА 17 досадашња научна истражпвања утврдила, да људи са зликовачким предиспозицијама обпчно произлазе из ненормалних фамилија, чији су претци били душевно болесни, пијапци, с телесним манама или самоубнце, и што се такође утврдило, да су многе убице дело убнства извршиле у душевпо болесиом стању, или су доциије постали душевно болесни. Ово двоје uajбоље нам показује, да при оцени оних случаја, где се изриче смртна казна, треба испитати индивидуалпост кривца. A то нам испптивање може најбоље расветлити цео догађај и можда представити цело кривично дело знатним делом као резултат донекле изопаченог физиолошког састава дотпчног кривца, који нам састав ииак не даје могућност да усвојимо ностојање абнормалности, која би искључивала урачуњивост. Ово нам истовремено даје разлог, да тврдимо, да је примена смртне казне неираведна према таквим лицима, чији је живот већ једна ужасна борба. Немачка званична статистика иоказује нам, да се међу новратницима и непоправљивпм злочинцима казнених завода налазе врло многи телесно и душевно заосталп у раззићу, у коју се групу несумњиво имају урачуначи они, које Ломброзо сматра за рођене злочинце. Ова лица стоје несумњиво па једној нижој моралној стеиеници и нзрицање смртне казне ирема њима била би ужасна неправда. У место да се према њпма прпмени какав систем ноправке и васпитања, држава их немилосрдно лишава живота. Све дотле, док се искуством, јер другог мерила нема, не утврди, да извесно лице ие може да се поправи ни казном, нп васпитањем нн поправком његовог матерпјалног стања, није право примењпватп једну казну, која одједном искључује сваку могућу примену овпх средстава поправке кривца. Ако се пак у току времена научним истраживањем утврдп, да је социолошко гледиште о злочпнцу тачпо, онда ће се доћи до таквих закључака, којп ће не само забранпти нримену смртпе казне, него нз основа изменити и систем казна. Ако се утврди, да су убице прпродом одређепи, да буду убице, онда ће се с њима морати друкче поступатп, те ће примена казна казненог права отнастп. Таквп ће се зликовцн морати држати у заводима слпчппм болницама за душевне болести, где ће се, као и неизлечивн болеспицп, п онп држати до смрти. Све дотле док се ово не утврди, друштву иишта не ст<.i:i на иуту, да такле зликовце, код којих се утврдн наклоност i i Дело, књ. 48.