Delo

СМГТНА КАЗНА 19 IX. С обзиром на наведене разлоге може се само желетп укндање смртне казне. Али се њеном укндању не сме пре времена приступити. При том се увек мора имати на уму, заштита живота осталих поштених грађана. Укидање смртпе казне пе сме кривцима изгледати као попуштање и носледица слабости. Према њима се мора поступати увексјаком енергијом. У самој Француској, коју ово питање сада највише интересује, многи сматрају, да ово време још није дошло. Интересно је овде напоменути, да је у Француској дивљачко извршење једног злочинства преобразило јавно мишљење. Солејан, који је извршио силовање и убиство једне девојчице, изазвао је читав преокрет у корист задржања смртне казне. Више од 70 поротних судова дали су своје мишљење да се она задржи. Поред тога су се осуде на смрт фактички умножиле. Док је у 1902. год. било 9, у 1903. — 15, и у 1904. г. — 16 таквих осуда, број њихов у 1905. г. скаче на 54. Референдум, који је организовао париски лист Petit-Parisien о смртној казни дао је 1.083.655 гласова за задржање смртне казне, док је против ње било само 328.692 гласа. Ово промењено мишљење налази ослонца у нади и веровању, да he примена смртне казне застрашити и уздржавати људе од вршења кривичних дела. У науци казненога права није начисто изведено питање о томе, да ли смртна казна застрашава. Лакасањ вели, да смртна казна застрашава и служи као пример, ако се само често п без милосрђа прнмењује. Примењивати је треба што чешће, чим се дела њоме запрећена умножавају. Ово је мишљење у опште мишљење свих присталнца смртне казне. Да заиста смртна казна заплашава мени је познат случај јагодинских хајдука Андреје и Божидара, којн су осуђени на смрт и стрељани само због покушаја убиства на пеколико жапдарма, извршеног приликом потере. Ови су после осуде нравдали масу својих разбојништва тнме, што су знали, да неће бити кажњени смрћу, а жпвели у уверењу, да ће с робије побећи, као што су то једном већ урадили, па се преварили у оцени извршеног покушаја убиства, те изгубили главе. Да опет може остати и без дејства служи нам као леп прпмер скорашњи случај оног жандарма нз Ваљева, што је идућг о*