Delo

20 Д Е Л 0 у потеру за хајдуцима, којимајебила сигурна осуда на смртну казну, убио хотично и с предумишљајем једног председника општине, на сеоском сабору; па му и то није довољно било, већ после извесног времена, приликом бегства из судског притвора убија једног жандарма, свога друга, који му покушава осујетити бегство. Иротивници смртне казне веле обично, да се злочиначке природе не плаше смртне казне. За доказ тога се позивају чак и на уредбе злочиначких дружина, које предвиђају смртну казну за друга, који би учинио издајство према дружини. Ипак је овај разлог нетачан, јер баш ова запрећена смртна казна, коју злочиначка дружина предвиђа, служи као доказ, да извесност смртне казне застрашује. Што то није случај са смртном казном, коју држава изриче, у погледу ових зликоваца који стварају дружине, доказ је, да она код државе ннје тако извесна као код зликовачке дружине, а не доказ њене унутрашње мане. Није искључено, да смртна казна може остати без дејства на појединце. То је случај код свих онпх, који учине кривпцу која се смрћу казни. Али то не служи као доказ, да она не застрашава. Нашој се оцени не подвргавају сви они случаји, где је смртна казна дејствовала, те до извршења кривичног дела није дошло. Ове случаје ми не можемо да сазнамо. Ипак њих има; и с тога се мора признати да страх од смртне казне уздржава од извршења кривичних дела. За доказ овога најбоље је, да се позовемо на народну пословицу која вели: „Робом икад, гробом никад“, где је јасно доказано, да смртна казна застрашава. Онп зликовци, које смртна казна није заплашила, нису дело учинили, што се нису бојали смртне казне, или што их ова својом строгошћу није могла заплашити, већ просто с тога, ,што су веровали, или што верују, да их смртна казна неће снаћи, да ће у опште избећи казну, или да ће бити благо осуђени. Они врше кривична дела ове врсте просто без довољног и паметног размишљања. II ако се правним језиком вели, даје дело убиства извршено с предумишљајем, ире би се у духу логике могло рећи, да је свако „убиство с предумишљајем“ извршепо без нредумишљаја т. ј. без разлога. Тако је у Мадриду 1876. г. ирилпком извршења једне смртне казне без разлога неки злпковац извршио једно убиство. Ово нам служи као доказ, да