Delo

310 Д Е Л 0 За велики број наших артикала, према потрошачким местима наших продуката, водени путеви су за нас од великог значаја. Савом и Дунавом се по количини извезе више робе из наше земље но што се то железницом врши. Како смо се последњих година служили Варном а нарочито Солуном то је у изгледу, кад п јадранска железница буде готова, да ћемо три четвртине извозне и увозне робе извозити преко мора а тек један мали део сувим путем за пијаце средње Европе. Овоме су поглавити разлог квалитет наше робе и места где се она троши. Да би наше бродарско друштво, које је без плана радило посао, могло нашој трговини учинити стварне услуге, мора се ојачати пловним парком и везати са бродарским речним и поморским друштвима, који саобраћају на Црноме Мору. Веза је његова са бродарским друштвима потребна због тога, што се директно нашим бродовима не може засада ићи до Црнога Мора, јер је парк слаб а друго да везом у нзвесном картелу сузбије конкуренцију на Дунаву и Сави оних бродарских старијих друштава, која су ишла на уништавање нашег младог бродарства. Почетак грађења шлепова па и самих бродова у нас јесте за похвалу и ако држава пружи нашем друштву ону иомоћ, коју му може и треба да да, уверени смо да ће оно бити јако и моћно средство у нас и заштићено од штетног утицаја раније конкуренције. Србија је поред Швајцарске једина земља у Европи, која нема мора и тај је изузетни положај много чини зависном на пољу саобраћаја. Немогућност доласка морских ни мањих бродова Дунавом до наших обала искључује сваку мисао о образовању јачег бродарства, које би директно одржавало везе са Црним Морем и упућује нас на наслањање на опа речна бродарства, која се директно везују код Галца и Браиле са бродовима Средоземног и Северног Мора. Но како је сем жита, које се највише извози за места држава северне и западне Европе, велики део потрошачких места за наше производе на Средоземном Мору, потребан је наслон наше железнице и нашег бродарског друштва на јача поморска друштва поменутог мора. Ми смо, као што ће се из извештаја о нашој извозној трговини у 1907 г. видети, имали те везе са доста значајним кућама, алн ће свакако потребно бити у скорој будућности помишљати на какво трансиортно средство на Сре-