Delo

ОКО ПРИЛЕПЛ II ВЕЛЕСА 325 јући отуд спаса, надајући се од ње бољнтку. Зар је ко могао њих убедити да се у Србпјн не мисли само о њима?! Ужагреннх очију, са пробуђеним мислима и надама сколили су се око мене, занети нечим вишим, нечим што тек осећају, слуте, заборављајући да су бесправии робовн Према великој ватри, чији се пламен између нас вио, њихова слика изгледаше ми још милија. Тамне боре по бледим и изнуреним лицима са оштрим и правилннм цртама пе одаваху патње, бојазан и малаксалост већ нешто весело, пуно нада и поуздања у своју вољу и снагу, изломљену радом. Сетивши се у тај тренутак наше немарности и равнодушности, сетивши се оног општег у Србији непознавања ове наше браће, дође ми тако тешко. Кад бих само могао пренети овај кутак у Србију и показати свима овај племенити крај где свак трпи, страда и умире, заборављајући своје тешке муке и грозоте, мислећн да ће свему томе скоро доћи крај п сарвајући о слободи, срећи, братству. Ма да ми ни.је било толико до лричања, јер сам тога дана препешачио три села преко планина, ипак нисам ни помишљао да пх прекидам у запиткивањима, видећн их да чисто гутају сваку реч. Кафа се непрестано пекла за мене и остале сељаке а пагурче је са ракијом ишло из руке у руку и с времена на време допуњавано анасонлијом. Домаћин, који трчаше час овамо час онамо наређујући за вечеру, саже се сада мени на уво и пришапта ми како се за мене пржи неколико јаја, напомињући како је истина пост али за путника није грехота да мрси. Нисам протествовао пичим, јер од Скопља дотле нисам скоро ништа окуспо сем хлеба. Донесоше софру и поставише за мушке, који се одмах и без понуде приближише сви перући руке и крстећи се. Кад смо поседали, дадоше и мени пагурче пуно са ракијом, и по обичају ја сам морао узети мало наздравпвши домаћину и осталима, са многим жељама које ће се тешко остварити, нашта ми они одговараху: „Амин, да Бог да, господине!“ Од мене прихватише ракију редом и здравнце се отегоше, Ћутао сам донекле и слушао пажљиво, па како се то продужи нешто много, ја бројах колико још њнх имају да наздрављају. Први је домаћпн почео са речима: „Аирлија собраније! Добро ми дошле браћа; што мислиме Господ милостнв да пи даруват. Господ на добро да вртит. Радос, весеље, здравје на