Delo

326 Д Е Л 0 сите пријатељите. Душмани ’вака да ни гледат: очи да имат какву една врата, би’ол да поминет да не можат да го видат. Боже милостиви, али ће огреје слнце кућа ва моја! „Да даје Господ да ни живи чичко Петре и цел народ српски! Господ да ми даруват по скоро слободија. Живи биле браћа! „Ова година како можеме, до година како сакаме! Спаси Бог!“ Остали, седећи мирно прекрштених ногу око софре, одговарају један за другим: „Здравје да имаш! Господ те чул!“ За домаћином су прихватили остали редом понављајући готово сви исту здравицу. Вечерали смо у веселом разговору. Кад успремише софру домаћица донесе воде, те седећи опрасмо редом руке над великим дрвеним ваганом. Сељаци се задржаше још мало, па се растурише, јер је сутра требало да устанем рано, како бих могао поћи до Крапе са пазарџијама који крећу у Прилеп на пазар. Устао сам сувпше рано због хладноће, јер се поред велике ватре дрхтало. Хладан земљани под, хладан ветар који је пробијао кућу без тавана, чинио је да напољу није било много хладније него унутра. Слушајући цвокотање испод покривача, видех да ни укућанима није много боље но мени. Код хана чекала ме гомилица сељака па да пођемо. Опростивши се с онима који остајаху, и пожелевши да се скоро видимо, платим Милану за дочек, што он једва прими. Изађосмо из села на пут, па онда окренусмо лево преко брда. све уз планину. Десно далеко испод нас у долини оставили смо село Локвицу. Њене збијене и поплочане кућице одбијале се и дизале на глаткој снежној новршини. Главни друм за Прилеп водио је преко Локвице, али су се сељаци бојали да ме проведу туда због аскера који је стално настањен у том селу. А да се пе би посумњало што смо скренули с пута преко планине, повели су и три коња натоварена сукном. Од Црешњева до Крапе нема више од четири сата, али се ми и преко мере задржасмо тим нутем. Снег ојужио те коњи сваког часа упадаху и зариваху се до трбуха, да смо грдне муке имали извлачећи их. Били смо приморани да развијене трубе од сукна разастремо преко снега и нреко њих водимо коње. Једва смо се довукли до Крапе.