Delo

ОКО ПРИЛЕНА II ВЕЛЕСА 327 Село је нешто веће од обнчних села поречких. Налази се на границн Пореча и прилеиске казе под самим брегом Мовнатецом у долини између поречких и прилепскпх брда. Највеће и најчешће борбе између нас и Бугара биле су око Крапе. Крапљани су људи честити и поштени. Најездом бугарских чета били су прнморани да се одрекну српског имена, све док се није дала прва прилика да уз нрпиомоћ наших чета ове најуре. Пмали су у селу иопа и учитеља. То је било и за мене ирво село које има било попа, било учитеља. Надао сам се да ћу ту затећи и наше чете, али су оне, како одмах дозпадох, дан раније нрешле у прилепску казу, у правцу села Маргара. Снег је у густим и крупннм пахуљицама почео одједном да пада те се у мало не одазвах молби учитељевој да ту останем и преноћим, али жеља да прекинем са усамљеним лутањем и састанем се са друговима падјача умор. Замолих учитеља да мп спреми што за јело па ћу одмах продужитп пут. Свратпсмо у школу. Пењући се уз танке степенице, које су пре лнчиле на лествнце, ја већ замишљах како ће остало бити. Учитељ нагађаше моје мисли, и он каваљерскп отвори мала и тешка врата, која једва коленом и раменом искрену, и ја уђох у мрачну, сниску и неокречену собицу. У једном углу био је кревет начињен од састављених сапдука, крај њега на четирп коца, укопана у земљанп под, слупано пеколико невешто састављених дасака престављаху сто. Крај зида на столу неколико француских и српских књига, исписапи табаци, мало даље једна дуга, уска стакленица, креде и нразне чауре нагановог револвера. То с.у ваљда сва учила којнма је учитељ расиолагао шнрећи просвету и писменост у овом пустом крају. С друге стране кревета била је мала плехапа пећ, и на њој грдне цинеле потковане клинцнма, које учитељ, извињавајући ми се, баци у угао. На зиду према кревету висило је о конопцу нешто црно, и да не беше по њему брљотине од креде, никад не бих рекао да је то табла. Ни столице, ни клупе, ни рогоже, ннчег у опште где би ђацн сели. Кроз два мала прозорчића олепњена хартијом, једва је доппрала светлост унутра и суморно осветљавала жалосну школу н још жалоснијп стан учитељев. Док сам се ја окретао по празпој соби, учитељ ми је донекле причао како и пема ђака; неколико дана ако му дођу или их намами, па после нитп они траже њега нитн он њих. После