Delo

ОКО Г1РИЛЕПА II ВЕЛЕСА 329 одмах на нашу страну, и Глигор је био изненађеп иријатељскпм дочеком сељака. Село је било у подножју Мовнатеца и у почетку прилепског поља. Десно од њега видела се Зрза, а лево су били расути читлуци турских бегова, чије окречене куле стрчаху истичући се белином, те допуњаваху романтичну слику овог краја. Прилепско поље, као наставак битољског, улазило је као какав залив од Златоврха н Мукоса у нравцу Пореча. Снега доле није било, те црне изоране њиве, обавијене маглом, издаваху питомину и благостање овога краја. Што смо се више спуштали, снег је све мањи био, и иред селом наиђосмо на једног говедара, који је истерао стоку да брсти џбуње и гризе нпску траву. Он нам каза да су чете још у Маргарима и да се cupeмају за нут низ Прилепско поље, те ја ножурих још више, да се што нре нађем с њима. Д м с