Delo

УСТАВНИ ВЛАДАЛАЦ — Поводом „Политичкпх Студија* г. Живојпна М. Перина Погледи г. Перића на уставнога владаоца двоструко заслужују пажњу. Једно због тога, што се њима теоријски обележава гледиште наших консервативаца, а друго због тога, што се с таквим гледиштем солидарише г. Ст. Новаковић, који је не само убеђени консервативац, него и полптички вођа консерватпваца. Имајући на уму ово, ми искрено жалимо што је г. Перић напустио научну методу третирања оваквих питања и што, благодарећи томе, његови погледи, у место одређености појмова, уносе пометњу у иначе сиромашну нашу политичку књижевност. Разумевајући задатак критике као задатак исправљања погрешних погледа и појмова не са субјективнога, него с објективнога гледишта, ми приступамо овоме неблагодарноме послу. Наш је задатак знатно отежан мешањем и бркањем појмова и термина у књизи г. Перића, н ми ћемо бити принуђенп, да бисмо моглп бити објективни, чистити те појмове, што ће нас опет приморавати да се враћамо елементарним појмовима државнога права, које је превидео уважени цивилиста или због тога што су му они непознати били, или због тога, што му је то ишло у рачун да оправда што је желео оправдати. Кад говоримо о владаоцу, разуме се, претпоставља се, да се зна шта је држава. У студијама г. Перића има неколико дефиниција државе. На једном месту он не само каже% него и доказује у читавом чланку, да је „држава дужност“; на другом каже „држава је скуп свију власти“; на трећем: „држава представља суму физичких и умних снага, а сумајејача