Delo

УСТАВНН ВЛАДАЛАЦ 331 од свакога поједипога сабирка“, тако да „на крају крајева (по биолошкој теорпји) држава чини средину између човека и Бога“, тј. она је „биће изнад човека“. Међутим од свега овога држава није ни једно; држава је таква људска заједница, у којој, на извесној територији правне односе људи регулише једна за све обавезна вл аст.1 Ова кратка дефиниција биће нам јасна, кад се разаберемо у питању: шта је власт? „Ко каже власт, вели г. Нерић, тај ка^же функција, а ко каже функција тај каже њено вршење“. „Појам о власти то је појам о нечему што ради, дела, што се креће, што је активно". Међутим ни с каквога гледншта власт ннје ово што каже г. Перић; власт је битни састојак права. На жалост, у мајсторској дијалектицн г. Перића, поред ове његове слободе у титрању с правним нојмовима, ми се не сретамо с дефиницијом права. Ми смо слободни рачунати, да професионална морална дужност или научна светиња нпје допустила уваженом цпвилисти, да и нојам о праву пусти у софистичку политичку борбу протнв оних научнпх принципа, на којима почпва сувремена уставна држава. Али кад тврдимо да је власт битпи састојак права, онда се морамо узгред и њега дотаћи. Било да право има свој корен у „самозаштитном рефлексу“ или у моралном императиву, или ни у једном ни у другом, тек човек је свестан својих права и својих обавеза према другима. Правило које регулише ове односе права и обавеза и јесте право. Овоме је битни састојак принудност или власт, свеједно ко ће ту нринудност (власт) извршивати (сам субјекат ирава, старешина племена, орде, циганскога табора). Кад у извесном стадијуму друштвенога развптка ове односе регулншу друштвени службеници који располажу и силом принудности, онда се добпја право у објективном смислу (збир норама) н нормпрана или законска власт. Разуме се, да ће се ова власт распростпрати само на извесан број људи и на оно земљиште на коме они живе. Ето због чега је држава таква људска заједница, у којој, на извесној територији, правпе односе људи регулише једна за све обавезна власт. 1 Мп еарочпто пзостављамо познатп у науцп државнога права термпн „сувсрена власт“, пошто Иемо се дотаћп п пптања о „суверепостп“.